2. o carevima 12

Sedme godine Jujeve poče carovati Joas i carova četrdeset godina u Jerusalimu. Materi mu bješe ime Sivija iz Virsaveje.

I činjaše Joas što je pravo pred Gospodom dokle ga god učaše sveštenik Jodaj.

Ali visine ne biše oborene; narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.

I Joas reče sveštenicima: Sav novac posvećeni, što se donosi u dom Gospodnji, novac onijeh koji idu u broj, i novac od ucjene svačije, i sav novac što ko donosi od svoje volje u dom Gospodnji,

Neka sveštenici uzimaju, svaki od svojega poznanika, i oni neka opravljaju što je trošno u domu gdje se god nađe da treba opraviti.

Ali do godine dvadeset treće carovanja Joasova sveštenici još ne opraviše što bijaše trošno u domu.

Tada car Joas dozva Jodaja sveštenika i ostale sveštenike i reče im: Zašto ne opravljate što je trošno u domu? Od sada ne uzimajte novaca od svojih poznanika, jer treba da vratite da se opravi što je trošno u domu.

I sveštenici pristaše da ne uzimaju novaca od naroda i da ne opravljaju što je trošno u domu.

Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg i proreza rupu na zaklopcu, i metnu ga kod oltara s desne strane kako se ulazi u dom Gospodnji; i sveštenici koji čuvahu vrata, metaše u nj sve novce koji se donošahu u dom Gospodnji.

A kad viđahu da ima mnogo novaca u kovčegu, tada dolažaše pisar carev s poglavarom svešteničkim, i izbrojivši svezivahu novce koji bi se našli u domu Gospodnjem.

Potom davahu gotove novce onima koji upravljahu poslom i starahu se za dom Gospodnji, a oni ih izdavahu drvodjeljama i poslenicima koji opravljahu dom Gospodnji,

I zidarima i kamenarima, i da se dobavlja drvo i tesano kamenje, da se opravi što bješe trošno u domu Gospodnjem, i da se dobavi sve što trebaše da se opravi dom.

Ali novcima koji se donošahu u dom Gospodnji, ne građahu čaša srebrnijeh za dom Gospodnji, ni viljušaka, ni kotlića, ni truba, niti kakvih sudova zlatnijeh ni srebrnijeh;

Nego ih davahu onima koji bijahu nad poslom da se opravi za njih dom Gospodnji.

I ne tražahu računa od ljudi kojima predavahu novce da izdaju poslenicima, jer vjerno rađahu.

Novci za prijestup i novci za grijehe ne donošahu se u dom Gospodnji; pripadahu sveštenicima.

Tada izide Azailo, car Sirski, i udari na Gat i uze ga; potom se okrete Azailo da ide na Jerusalim.

A Joas car Judin uze sve posvećene stvari što Josafat i Joram i Ohozija oci njegovi carevi Judini bijahu posvetili, i sve što sam bješe posvetio, i sve zlato što se nađe u riznicama doma Gospodnjega i doma careva, i posla Azailu, caru Sirskom; i tako otide od Jerusalima.

A ostala djela Joasova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinijeh?

A sluge njegove podigoše se i pobuniše se, i ubiše Joasa u domu Milonu, kuda se ide u Silu.

Joazahar, sin Simeatov, i Jozavad, sin Somirov, sluge njegove, ubiše ga, te umrije; i pogreboše ga kod otaca njegovijeh u gradu Davidovu; a na njegovo mjesto zacari se Amasija, sin njegov.