Stari zavet · Istorijske knjige
2. o carevima 4
Carstvo Izrailjevo: Jelisej umnožava ulje udovice, obećava Sunamci sina, vaskrsava ga iz smrti, škodljiva jela čini zdravim i hrani mnoge sa dvadeset hljebova.
1
A jedna između žena sinova proročkih povika k Jeliseju govoreći: Sluga tvoj, muž moj, umrije, i ti znaš da se sluga tvoj bojao Gospoda; pa sada dođe rukodavalac da mi uzme dva sina u roblje.
2
A Jelisej joj reče: Što ću ti? Kaži mi šta imaš u kući? A ona reče: Sluškinja tvoja nema u kući ništa do sudić ulja.
3
A on joj reče: Idi, išti u naruč praznijeh sudova u svijeh susjeda svojih; nemoj malo da išteš.
4
Pa otidi i zatvori se u kuću sa sinovima svojim, pa onda naljevaj u sve sudove, i kad se koji napuni, kaži neka uklone.
5
I ona otide od njega i zatvori se u kuću sa sinovima svojim; oni joj dodavahu, a ona naljevaše.
6
A kad se sudovi napuniše, ona reče sinu svojemu: Daj još jedan sud. A on joj reče: Nema više. Tada stade ulje.
7
Potom ona otide i kaza čovjeku Božijemu; a on joj reče: Idi, prodaj ulje i oduži se; a što preteče, onijem se hrani sa svojim sinovima.
8
Poslije toga jednom iđaše Jelisej kroz Sunam, a ondje bijaše bogata žena koja ga ustavi da jede hljeba; i otada kad god prolažaše, uvraćaše se k njoj da jede hljeba.
9
I ona reče mužu svojemu: Gle, vidim da je sveti čovjek Božiji ovaj što sve prolazi ovuda.
10
Da načinimo malu klijet i da mu namjestimo postelju i sto i stolicu i svijetnjak, pa kad dođe k nama, neka se tu skloni.
11
Potom on dođe jednom onamo, i ušav u klijet počinu ondje.
12
I reče momku svojemu Gijeziju: Zovi Sunamku. I on je dozva, i ona stade pred njim.
13
I on reče Gijeziju: Kaži joj: Eto staraš se za nas svakojako; šta hoćeš da ti učinim? Imaš li što da govorim caru ili vojvodi? A ona reče: Ja živim usred svojega naroda.
14
A on reče: Šta bih joj, dakle, učinio? A Gijezije reče: Eto, nema sina, a muž joj je star.
15
A on reče: Zovi je. I on je dozva, i ona stade na vratima.
16
A on reče: Dogodine u ovo doba grlićeš sina. A ona reče: Nemoj gospodaru moj, čovječe Božji, nemoj varati sluškinje svoje.
17
I zatrudnje žena i rodi sina druge godine u isto doba, kao što joj reče Jelisej.
18
I dijete odraste. I jednom izide k ocu svojemu k žeteocima;
19
I reče ocu svojemu: Jaoh, glava, jaoh, glava! A on reče momku: Nosi ga materi.
20
I on ga uze i odnese materi njegovoj, i leža na krilu njezinu do podne, pa umrije.
21
Tada otide ona gore i namjesti ga u postelju čovjeka Božijega, i zatvorivši ga izide.
22
Potom viknu muža svojega i reče mu: Pošlji mi jednoga momka i jednu magaricu da otrčim do čovjeka Božijega i da se vratim.
23
A on reče: Zašto danas hoćeš da ideš k njemu? Niti je mladina ni subota. A ona reče: Ne brini se.
24
I ona, osamarivši magaricu, reče momku svojemu: Vodi i idi i nemoj zastajati mene radi na putu dokle ti ne kažem.
25
Tako pošavši dođe k čovjeku Božijemu na goru Karmilsku. A kad je čovjek Božji ugleda gdje ide k njemu, reče Gijeziju, sluzi svojemu: Evo Sunamke.
26
Trči sad pred nju i reci joj: Jesi li zdravo? Je li zdravo muž tvoj? Je li zdravo sin tvoj? A ona reče: Zdravo smo.
27
A kad dođe k čovjeku Božijemu na goru, zagrli mu noge, a Gijezije pristupi da je otjera; ali čovjek Božji reče: Ostavi je, jer joj je duša u jadu, a Gospod sakri od mene i ne javi mi.
28
A ona reče: Jesam li iskala sina od gospodara svojega? Nijesam li kazala: Nemoj me varati?
29
A on reče Gijeziju: Opaši se i uzmi štap moj u ruku, pa idi; ako sretneš koga, nemoj ga pozdravljati, i ako te ko pozdravi, nemoj mu odgovarati, i metni moj štap na lice djetetu.
30
A mati djetinja reče: Tako da je živ Gospod i tako da je živa duša tvoja, neću te se ostaviti. Tada on usta i pođe za njom.
31
A Gijezije otide naprijed i metnu štap na lice djetetu, ali ne bi glasa ni osjećanja. Tada se vrati preda nj i javi mu govoreći: Ne probudi se dijete.
32
I Jelisej uđe u kuću i, gle, dijete mrtvo leži na njegovoj postelji.
33
I ušav zatvori se s djetetom i pomoli se Gospodu.
34
Potom stade na postelju i leže na dijete metnuv usta svoja na usta djetetu, i oči svoje na oči njegove, i dlanove svoje na njegove dlanove, i pruži se nad njim, te se zagrija tijelo djetetu.
35
Potom usta, i prijeđe po kući jednom tamo i jednom amo, potom otide opet i pruži se nad djetetom. I kihnu dijete sedam puta i otvori dijete oči svoje.
36
Tada dozva Gijezija i reče mu: Zovi Sunamku. I on je dozva, te dođe k njemu. I on joj reče: Uzmi sina svojega.
37
I ona ušavši pade k nogama njegovijem i pokloni mu se do zemlje, i uzevši sina svojega otide.
38
Potom vrati se Jelisej u Galgal. A bijaše glad u onoj zemlji, i sinovi proročki sjeđahu pred njim; a on reče momku svojemu: Pristavi veliki lonac i skuhaj zelja sinovima proročkim.
39
A jedan otide u polje da nabere zelja, i nađe divlju lozu i nabra s nje divljih tikvica pun plašt, i došavši sasiječe ih u lonac gdje bješe zelje, jer ih ne poznavahu.
40
I usuše ljudima da jedu; a kad stadoše jesti onoga zelja, povikaše govoreći: Smrt je u loncu, čovječe Božji! I ne mogahu jesti.
41
A on reče: Donesite brašna. I sasu brašno u lonac i reče: Uspi ljudima neka jedu. I ne bi više nikakvoga zla u loncu.
42
A dođe neko iz Val-Salise i donese čovjeku Božijemu hljeba od prvina, dvadeset hljebova ječmenijeh i novijeh zrna u klasu. A on reče: Postavi narodu, neka jedu.
43
A sluga mu reče: Kako ću to postaviti pred sto ljudi? Opet reče: Postavi narodu, neka jedu; jer je tako kazao Gospod: Ješće i preteći će.
44
A on im postavi, te jedoše; i preteče, po riječi Gospodnjoj.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.