Стари завет · Историјске књиге
2. Самуилова 22
Давидова пјесма захвалности на спасењу од непријатеља. (Види псалам )
1
Изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове;
2
И рече: Господ је моја стијена и град мој и избавитељ мој.
3
Бог је стијена моја, у њега ћу се уздати, штит мој и рог спасења мојега, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4
Призивам Господа којега ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме.
6
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
7
У тјескоби својој призвах Господа, и к Богу својему повиках, он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разгњеви.
9
Подиже се дим из ноздара његовијех и из уста његовијех огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од њега.
10
Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ногама његовијем.
11
И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем.
12
Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.
13
Од сијевања пред њим гораше живо угљевље.
14
Загрмје с небеса Господ, и вишњи пусти глас свој.
15
Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздара његовијех.
17
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18
Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.
19
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20
И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио.
21
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22
Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега.
23
Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.
24
И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.
25
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима његовима.
26
Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно;
27
С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему.
28
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29
Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвјетљује таму моју.
30
С тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31
Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се уздају у њ.
32
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стијена осим Бога нашега?
33
Бог је крјепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35
Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје.
36
Ти ми дајеш штит спасења својега, и милост твоја чини ме велика.
37
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38
Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим.
39
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40
Јер ме ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.
41
Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42
Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.
43
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44
Ти ме избављаш од буне народа мојега, чуваш ме да сам глава народима; народ којега не познавах служи ми.
45
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46
Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.
47
Жив је Господ, и да је благословена стијена моја. Да се узвиси Бог, стијена спасења мојега.
48
Бог који ми даје освету, и покорава ми народе,
49
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме.
50
Тога ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,
51
Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену његову довијека.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.