Стари завет · Историјске књиге
2. Самуилова 12
Натанова пријекорна бесједа. Давид признаје свој гријех и добија опроштење. Соломоново рођење. Освојење амонске престонице Раве.
1
И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду бијаху два човјека, један богат а други сиромах.
2
Богати имаше оваца и говеда врло много;
3
А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју бјеше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз дјецу његову, и јеђаше од његова залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и бијаше му као кћи.
4
А дође путник к богатоме човјеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему, него узе овцу онога сиромаха, и зготови је човјеку који дође к њему.
5
Тада се Давид врло разгњеви на онога човјека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио.
6
И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било.
7
Тада рече Натан Давиду: Ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Сауловијех.
8
И дао сам ти дом господара твојега, и жене господара твојега на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало, додао бих ти то и то.
9
Зашто си презрео ријеч Господњу чинећи што њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амоновијех.
10
Зато неће се одмаћи мач од дома твојега довијека што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.
11
Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твојега, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твојему, те ће спавати са женама твојим на видику свакому.
12
Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свијем Израиљем и свакому на видику.
13
Тада рече Давид Натану: Сагријеших Господу. А Натан рече Давиду: И Господ је пронио гријех твој; нећеш умријети.
14
Али што си тијем дјелом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умријети син који ти се родио.
15
Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дијете које роди жена Уријина Давиду, те се разбоље на смрт.
16
И Давид се мољаше Богу за дијете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи.
17
И старјешине дома његова усташе око њега да га подигну са земље, али он не хтје, нити једе што с њима.
18
А кад би седми дан, умрије дијете; и не смијаху слуге Давидове јавити му да је дијете умрло, јер говораху: Ево, док дијете бијаше живо, говорасмо му, па нас не хтје послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дијете? Хоће га уцвијелити.
19
А Давид видећи гдје слуге његове шапћу међу собом, досјети се да је умрло дијете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дијете? А они рекоше: Умрло је.
20
Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи и поклони се. Потом опет дође кући својој и заиска да му донесу да једе; и једе.
21
А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док бијаше дијете живо, постио си и плакао; а кад умрије дијете, устао си и једеш.
22
А он рече: Док дијете бијаше живо, постио сам и плакао, јер говорах: Ко зна, може се смиловати Господ на ме да дијете остане живо.
23
А сада умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.
24
Потом Давид утјеши Витсавеју, жену своју, и отиде к њој и леже с њом. И она роди сина, којему надје име Соломон. И мио бјеше Господу.
25
И посла Натана пророка, те му надје име Једидија, ради Господа.
26
А Јоав, бијући Раву синова Амонових, узе царски град.
27
И посла посланике к Давиду и рече: Бих Раву и узех град на води.
28
Него сада скупи остали народ, и стани у око према граду и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему.
29
И Давид скупив сав народ, отиде на Раву и удари на њу, и узе је.
30
И узе цару њихову с главе круну, у којој бјеше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плијен врло велик.
31
А народ који бијаше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под сјекире гвоздене, и сагна их у пећи гдје се опеке пеку. И тако учини свијем градовима синова Амоновијех. Потом се врати Давид са свијем народом у Јерусалим.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.