Стари завет · Историјске књиге
2. Самуилова 1
Давид наређује да се погуби доносилац царског вијенца Сауловог. Његова тугованка над Саулом и Јонатаном.
1
А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,
2
Трећега дана, гле, дође један из војске Саулове раздртијех хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду, паде на земљу и поклони се.
3
И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из окола Израиљскога утекох.
4
А Давид му рече: Шта би? кажи ми. А он рече: Народ побјеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.
5
А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо Саул и син му Јонатан?
6
А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, а кола и коњици приближаваху се к њему.
7
А он обазревши се натраг, угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.
8
А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
9
А он ми рече: Приступи к мени и убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвијем душа у мени.
10
И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех вијенац царски који му бјеше на глави и гривну која му бјеше на руци и, ево, донесох господару својему.
11
Тада Давид зграби хаљине на себи и раздрије их; тако и сви људи који бијаху с њим.
12
И ридаше и плакаше, и постише до вечера за Саулом и за Јонатаном, сином његовијем, и за народом Господњим и за домом Израиљевијем што изгибоше од мача.
13
И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једнога дошљака Амалика.
14
Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњега?
15
И дозва Давид једнога између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умрије.
16
И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста свједочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњега.
17
Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном, сином његовијем,
18
И изговори да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у Књизи истинитога:
19
Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
20
Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама Аскалонским, да се не веселе кћери Филистејске и да не играју кћери необрезанијех.
21
Горе Гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит с јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
22
Без крви побијенијех и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
23
Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни за смрти се не раставише; лакши од орлова бијаху.
24
Кћери Израиљеве? Плачите за Саулом који вас је облачио у скерлет лијепо, и китио вас златнијем закладима по хаљинама вашим.
25
Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!
26
Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
27
Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.