2. Самуилова 15

А послије тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим.

И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: Из кога си града? А кад би онај одговорио: Слуга је твој из тога и тога племена Израиљева,

Тада би му рекао Авесалом: Видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара.

Још говораше Авесалом: Кад бих ја био постављен да судим у земљи, да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу.

И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио.

Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.

А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: Да отидем у Хеврон да извршим завјет који сам завјетовао Господу.

Јер кад сјеђах у Гесуру у Сирији, учини завјет слуга твој рекавши: Ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу.

А цар му рече: Иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон.

И разасла Авесалом по свијем племенима Израиљевим уходе поручивши: Кад чујете трубе да затрубе, реците: Зацари се Авесалом у Хеврону.

А с Авесаломом отиде двјеста људи из Јерусалима позванијех; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.

А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, савјетника Давидова, да дође из града својега Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стјецаше к Авесалому.

Тада дође гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом.

А Давид рече свијем слугама својим које бијаху с њим у Јерусалиму: Устајте, да бјежимо, иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач.

А слуге цареве рекоше цару: Што је год воља цару, господару нашему, ево слуга твојих.

И отиде цар пјешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу.

И кад отиде цар и сав народ пјешице, уставише се на једном мјесту подалеко.

А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који бијаху дошли пјешке из Гата, иђаху пред царем.

И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје мјесто.

Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вјера буде с тобом.

А Итај одговори цару и рече: Тако жив да је Господ и тако да је жив цар господар мој, гдје буде цар господар мој, било на смрт или на живот, ондје ће бити и слуга твој.

Тада рече Давид Итају: А ти ходи. И тако пође Итај Гетејин са свијем људима својим и свом дјецом што бијаху с њим.

И сва земља плакаше иза гласа и сав народ прелажаше. И тако цар пријеђе преко потока Кедрона, и сав народ пријеђе идући к пустињи.

А, гле, и Садок бијаше ондје и сви Левити с њим носећи ковчег завјета Божијега; и спустише ковчег Божји, а пође и Авијатар, докле сав народ изиде из града.

И рече цар Садоку: Носи ковчег Божји натраг у град; ако нађем милост пред Господом, он ће ме довести натраг, и даће ми да опет видим њега и дом његов.

Ако ли овако рече: Нијеси ми мио; ево ме, нека учини са мном што му буде воља.

Још рече цар Садоку свештенику: Нијеси ли ти видјелац? Врати се у град с миром, и Ахимас, син твој, и Јонатан, син Авијатаров, два сина ваша с вама.

Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не дође од вас гласник да ми јави.

И тако Садок и Авијатар однесоше ковчег Божји натраг у Јерусалим и осташе ондје.

А Давид иђаше уз гору Маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос иђаше; тако и сав народ који бјеше с њим, сваки покривене главе иђаше и идући плакаше.

Тада јавише Давиду и рекоше му: Ахитофел је међу онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: Разбиј намјеру Ахитофелову, Господе!

И кад Давид дође наврх горе, гдје се шћаше поклонити Богу, гле, срете га Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте прахом.

И рече му Давид: Ако пођеш са мном, бићеш ми на теготу.

Али да се вратиш у град и речеш Авесалому: Бићу твој слуга, царе! Био сам дуго слуга твоме оцу, а сада ћу тако бити теби слуга; разбићеш ми намјеру Ахитофелову.

И свештеници Садок и Авијатар неће ли бити с тобом? Што год чујеш из куће цареве, докажи Садоку и Авијатару свештеницима.

Ето, ондје су с њима два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, по њима ми јављајте што год дочујете.

И отиде у град Хусај, пријатељ Давидов, и Авесалом дође у Јерусалим.