2. Samuilova 15

A poslije toga nabavi sebi Avesalom kola i konja i pedeset ljudi, koji trčahu pred njim.

I ustajaše rano Avesalom, i stajaše kraj puta kod vrata; i ko god imaše parnicu i iđaše caru na sud, Avesalom ga dozivaše k sebi i govoraše: Iz koga si grada? A kad bi onaj odgovorio: Sluga je tvoj iz toga i toga plemena Izrailjeva,

Tada bi mu rekao Avesalom: Vidiš, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema ko saslušati kod cara.

Još govoraše Avesalom: Kad bih ja bio postavljen da sudim u zemlji, da svaki k meni dolazi koji ima posla na sudu, ja bih mu dao pravicu.

I kad bi mu ko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio ruku svoju, te bi ga uhvatio i poljubio.

Tako činjaše Avesalom sa svakim Izrailjcem koji dolažaše na sud k caru; i Avesalom primamljivaše srca ljudi Izrailjaca.

A kad prođe četrdeset godina, reče Avesalom caru: Da otidem u Hevron da izvršim zavjet koji sam zavjetovao Gospodu.

Jer kad sjeđah u Gesuru u Siriji, učini zavjet sluga tvoj rekavši: Ako me Gospod odvede natrag u Jerusalim, poslužiću Gospodu.

A car mu reče: Idi s mirom. I on se podiže i otide u Hevron.

I razasla Avesalom po svijem plemenima Izrailjevim uhode poručivši: Kad čujete trube da zatrube, recite: Zacari se Avesalom u Hevronu.

A s Avesalomom otide dvjesta ljudi iz Jerusalima pozvanijeh; ali otidoše u prostoti svojoj ne znajući ništa.

A Avesalom posla i po Ahitofela Gilonjanina, savjetnika Davidova, da dođe iz grada svojega Gilona, kad prinošaše žrtve. I buna posta jaka, i narod se sve više stjecaše k Avesalomu.

Tada dođe glasnik k Davidu i reče: Srce Izrailju prista za Avesalomom.

A David reče svijem slugama svojim koje bijahu s njim u Jerusalimu: Ustajte, da bježimo, inače nećemo uteći od Avesaloma; brže pohitajte da ne pohita on i ne stigne nas i obori na nas zlo, i grada ne okrene pod mač.

A sluge careve rekoše caru: Što je god volja caru, gospodaru našemu, evo sluga tvojih.

I otide car pješice i sav dom njegov; samo deset žena inoča ostavi car da mu čuvaju kuću.

I kad otide car i sav narod pješice, ustaviše se na jednom mjestu podaleko.

A sve sluge njegove iđahu uza nj, i svi Hereteji i svi Feleteji; i svi Geteji, šest stotina ljudi, koji bijahu došli pješke iz Gata, iđahu pred carem.

I reče car Itaju Getejinu: Što i ti ideš s nama? Vrati se i ostani kod cara; jer si stranac i opet ćeš otići u svoje mjesto.

Juče si došao, pa zar danas da te krećem da se potucaš s nama? Ja ću ići kuda mogu, a ti se vrati i odvedi natrag braću svoju. Neka milost i vjera bude s tobom.

A Itaj odgovori caru i reče: Tako živ da je Gospod i tako da je živ car gospodar moj, gdje bude car gospodar moj, bilo na smrt ili na život, ondje će biti i sluga tvoj.

Tada reče David Itaju: A ti hodi. I tako pođe Itaj Getejin sa svijem ljudima svojim i svom djecom što bijahu s njim.

I sva zemlja plakaše iza glasa i sav narod prelažaše. I tako car prijeđe preko potoka Kedrona, i sav narod prijeđe idući k pustinji.

A, gle, i Sadok bijaše ondje i svi Leviti s njim noseći kovčeg zavjeta Božijega; i spustiše kovčeg Božji, a pođe i Avijatar, dokle sav narod izide iz grada.

I reče car Sadoku: Nosi kovčeg Božji natrag u grad; ako nađem milost pred Gospodom, on će me dovesti natrag, i daće mi da opet vidim njega i dom njegov.

Ako li ovako reče: Nijesi mi mio; evo me, neka učini sa mnom što mu bude volja.

Još reče car Sadoku svešteniku: Nijesi li ti vidjelac? Vrati se u grad s mirom, i Ahimas, sin tvoj, i Jonatan, sin Avijatarov, dva sina vaša s vama.

Vidite, ja ću se zabaviti u polju u pustinji dokle ne dođe od vas glasnik da mi javi.

I tako Sadok i Avijatar odnesoše kovčeg Božji natrag u Jerusalim i ostaše ondje.

A David iđaše uz goru Maslinsku, i idući plakaše, i pokrivene glave i bos iđaše; tako i sav narod koji bješe s njim, svaki pokrivene glave iđaše i idući plakaše.

Tada javiše Davidu i rekoše mu: Ahitofel je među onima koji se pobuniše s Avesalomom. A David reče: Razbij namjeru Ahitofelovu, Gospode!

I kad David dođe navrh gore, gdje se šćaše pokloniti Bogu, gle, srete ga Husaj Arhijanin razdrte haljine i glave posute prahom.

I reče mu David: Ako pođeš sa mnom, bićeš mi na tegotu.

Ali da se vratiš u grad i rečeš Avesalomu: Biću tvoj sluga, care! Bio sam dugo sluga tvome ocu, a sada ću tako biti tebi sluga; razbićeš mi namjeru Ahitofelovu.

I sveštenici Sadok i Avijatar neće li biti s tobom? Što god čuješ iz kuće careve, dokaži Sadoku i Avijataru sveštenicima.

Eto, ondje su s njima dva sina njihova, Ahimas Sadokov i Jonatan Avijatarov, po njima mi javljajte što god dočujete.

I otide u grad Husaj, prijatelj Davidov, i Avesalom dođe u Jerusalim.