2. Samuilova 13

A potom se dogodi: Avesalom, sin Davidov, imaše lijepu sestru po imenu Tamaru, i zamilova je Amnon, sin Davidov.

I tužaše Amnon tako da se razbolje radi Tamare, sestre svoje; jer bješe djevojka, te se Amnonu činjaše teško da joj učini što.

A imaše Amnon prijatelja kojemu ime bješe Jonadav, sin Same brata Davidova; i Jonadav bješe vrlo domišljat.

I reče mu: Što se tako sušiš, carev sine, od dana na dan? Ne bi li mi kazao? A Amnon mu reče: Ljubim Tamaru, sestru Avesaloma brata svojega.

Tada mu reče Jonadav: Lezi u postelju svoju i učini se bolestan; pa kad dođe otac tvoj da te vidi, ti mu reci: Neka dođe Tamara, sestra moja, da me nahrani i da zgotovi pred mojim očima jelo da gledam, i iz njezine ruke da jedem.

I Amnon leže i učini se bolestan; i kad dođe car da ga vidi, reče Amnon caru: Neka dođe Tamara, sestra moja, i zgotovi preda mnom dva jelca da jedem iz njezine ruke.

Tada David posla k Tamari kući i poruči joj: Idi u kuću brata svojega Amnona i zgotovi mu jelo.

I Tamara otide u kuću brata svojega Amnona, i on ležaše: I uze brašna i zamijesi i zgotovi jelo pred njim i skuha.

Potom uze tavicu i izruči preda nj; ali Amnon ne htje jesti, nego reče: Kažite neka izidu svi koji su kod mene. I izidoše svi.

Tada reče Amnon Tamari: Donesi to jelo u klijet da jedem iz tvoje ruke. I Tamara uze jelo što bješe zgotovila i donese Amnonu bratu svojemu u klijet.

A kad mu pruži da jede, on je uhvati i reče joj: Hodi, lezi sa mnom, sestro moja!

A ona mu reče: Ne, brate, nemoj me osramotiti, jer se tako ne radi u Izrailju, ne čini toga bezumlja.

Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. Nego govori caru; on me neće tebi odreći.

Ali je on ne htje poslušati, nego savladavši je, osramoti je i obleža je.

A poslije omrze na nju Amnon veoma, te mržnja kojom mržaše na nju bješe veća od ljubavi kojom je prije ljubljaše. I reče joj Amnon: Ustani, odlazi.

A ona mu reče: To će biti veće zlo od onoga koje si mi učinio što me tjeraš. Ali je on ne htje poslušati,

Nego viknu momka koji ga slušaše i reče mu: Vodi ovu od mene napolje, i zaključaj vrata za njom.

A ona imaše na sebi šarenu haljinu, jer takve haljine nošahu carske kćeri dok su djevojke. I sluga njegov izvede je napolje, i zaključa za njom vrata.

Tada Tamara posu se pepelom po glavi i razdrije šarenu haljinu koju imaše na sebi, i metnu ruku svoju na glavu, i otide vičući.

A brat njezin Avesalom reče joj: Da nije Amnon brat tvoj bio s tobom? Ali, sestro moja, ćuti, brat ti je, ne misli o tom. I tako osta Tamara osamljena u kući brata svojega Avesaloma.

I car David čuvši sve ovo razgnjevi se vrlo.

Avesalom pak ne govoraše s Amnonom ni ružno ni lijepo; jer Avesalom mržaše na Amnona što mu osramoti sestru Tamaru.

A poslije dvije godine kad se strizijahu ovce Avesalomove u Val-Asoru, koji je kod Jefrema, on pozva sve sinove careve.

I dođe Avesalom k caru i reče mu: Evo, sad se strigu ovce sluzi tvojemu; neka pođe car i sluge njegove sa slugom svojim.

Ali car reče Avesalomu: Nemoj, sine, nemoj da idemo svi, da ti ne budemo na tegotu. I premda navaljivaše, opet ne htje ići, nego ga blagoslovi.

A Avesalom reče: Kad ti nećeš, a ono neka ide s nama Amnon, brat moj. A car mu reče: Što da ide s tobom?

Ali navali Avesalom na nj, te pusti s njim Amnona i sve sinove carske.

Tada Avesalom zapovjedi momcima svojim govoreći: Pazite, kad se srce Amnonu razveseli od vina, i ja vam rečem: Ubijte Amnona; tada ga ubijte; ne bojte se, jer vam ja zapovijedam, budite slobodni i hrabri.

I učiniše s Amnonom sluge Avesalomove kako im zapovjedi Avesalom. Tada ustaše svi sinovi carevi i pojahaše svak svoju mazgu i pobjegoše.

A dokle još bijahu na putu, dođe glas Davidu da je Avesalom pobio sve sinove careve, da nije ostao od njih nijedan.

Tada ustavši car razdrije haljine svoje, i leže na zemlju, i sve sluge njegove koje stajahu oko njega razdriješe haljine svoje.

A Jonadav, sin Same brata Davidova, progovori i reče: Neka ne govori gospodar moj da su pobili svu djecu, careve sinove; poginuo je samo Amnon, jer Avesalom bješe tako naumio od onoga dana kad Amnon osramoti Tamaru, sestru njegovu.

Neka, dakle, car gospodar moj ne misli o tom u srcu svojem govoreći: Svi sinovi carevi pogiboše, jer je samo Amnon poginuo.

A Avesalom pobježe. A momak na straži podiže oči svoje i ugleda, a to mnogi narod ide k njemu pokraj gore.

I Jonadav reče caru: Evo, idu sinovi carevi; kao što je kazao sluga tvoj, tako je bilo.

I kad izreče, a to sinovi carevi dođoše, i podigavši glas svoj plakaše; a i car i sve sluge njegove plakaše vrlo.

Avesalom pak pobježe i otide k Talmaju, sinu Amijudovu, caru Gesurskom. A David plakaše za sinom svojim svaki dan.

A kad Avesalom uteče i dođe u Gesur, osta ondje tri godine.

Potom zaželje car David otići k Avesalomu, jer se utješi za Amnonom što pogibe.