2. Samuilova 3

I dugo bijaše rat između doma Saulova i doma Davidova; ali David sve većma jačaše, a dom Saulov postajaše sve slabiji.

I Davidu se rodiše sinovi u Hevronu: prvenac mu bješe Amnon od Ahinoame Jezraeljanke;

Drugi bješe Hileav od Avigeje, žene Navala Karmilca; treći Avesalom, sin Mahe, kćeri Talmaja, cara Gesurskoga;

Četvrti Adonija sin Agitin; i peti Sefatija, sin Avitalin;

I šesti Itram od Egle, žene Davidove. Ti se rodiše Davidu u Hevronu.

I dok bijaše rat između doma Saulova i doma Davidova, Avenir branjaše dom Saulov.

A Saul imaše inoču po imenu Resfu, kćer Ajinu; i Isvostej reče Aveniru: Zašto si spavao kod inoče oca mojega?

I Avenir se razgnjevi na riječi Isvostejeve i reče: Jesam li ja pasja glava koji sada činim na Judi milost domu Saula, oca tvojega, i braći njegovoj i prijateljima njegovijem, i nijesam te pustio u ruke Davidove, te danas tražiš na meni zlo radi te žene?

Tako neka učini Bog Aveniru, i tako neka doda ako ne učinim Davidu kako mu se Gospod zakleo!

Da se prenese ovo carstvo od doma Saulova, i da se utvrdi prijesto Davidov nad Izrailjem i nad Judom, od Dana do Virsaveje.

I on ne može više ništa odgovoriti Aveniru, jer ga se bojaše.

I Avenir posla poslanike k Davidu od sebe i poruči: Čija je zemlja? I poruči mu: Učini vjeru sa mnom, i evo ruka će moja biti s tobom da obratim k tebi svega Izrailja.

A on odgovori: Dobro; ja ću učiniti vjeru s tobom; ali jedno ištem od tebe, i to: Da ne vidiš lica mojega ako mi prvo ne dovedeš Mihalu, kćer Saulovu, kad dođeš da vidiš lice moje.

I posla David poslanike k Isvosteju, sinu Saulovu, i poruči mu: Daj mi ženu moju Mihalu koju isprosih za sto okrajaka Filistejskih.

I Isvostej posla te je uze od muža, od Faltila, sina Laisova.

A muž njezin pođe s njom i jednako plakaše za njom do Vaurima. Tada mu reče Avenir: Idi, vrati se natrag. I on se vrati.

Potom Avenir govori starješinama Izrailjskim i reče im: Pređe tražiste Davida da bude car nad vama.

Eto, sada učinite, jer je Gospod rekao za Davida govoreći: Preko Davida, sluge svojega, izbaviću narod svoj Izrailja iz ruku Filistejskih i iz ruku svijeh neprijatelja njihovijeh.

Tako govori Avenir i sinovima Venijaminovijem. Potom otide Avenir i u Hevron da kaže Davidu sve što za dobro nađe Izrailj i sav dom Venijaminov.

I kad dođe Avenir k Davidu u Hevron i s njim dvadeset ljudi, učini David gozbu Aveniru i ljudima koji bijahu s njim.

I reče Avenir Davidu: Da ustanem i idem da skupim k caru gospodaru svojemu sav narod Izrailjev da učine vjeru s tobom, pa da caruješ kako ti duša želi. I David otpusti Avenira da ide s mirom.

A gle, sluge Davidove vraćahu se s Joavom iz boja i tjerahu sa sobom velik plijen; a Avenir već ne bješe kod Davida u Hevronu, jer ga otpusti, te otide s mirom.

Joav, dakle, i sva vojska što bješe s njim dođoše onamo; i javiše Joavu govoreći: Avenir, sin Nirov, dolazio je k caru i on ga otpusti, te otide s mirom.

I Joav otide k caru i reče: Šta učini? Gle, Avenir je dolazio k tebi; zašto ga pusti te otide?

Poznaješ li Avenira, sina Nirova? Dolazio je da te prevari, da vidi kuda hodiš i da dozna sve šta radiš.

Potom otišav Joav od Davida, posla ljude za Avenirom da ga vrate od studenca Sire, a David ne znadijaše za to.

I kad se vrati Avenir u Hevron, odvede ga Joav na stranu pod vrata kao da govori s njim nasamo; ondje ga udari pod peto rebro, te umrije za krv Asaila, brata njegova.

A kad David poslije to ču, reče: Ja nijesam kriv ni carstvo moje pred Gospodom dovijeka za krv Avenira, sina Nirova.

Neka padne na glavu Joavovu i na sav dom oca njegova; i neka dom Joavov ne bude nikad bez čovjeka bolna od tečenja ili gubava ili koji ide o štapu ili koji padne od mača ili koji nema hljeba.

Tako Joav i Avisaj, brat njegov, ubiše Avenira što on pogubi Asaila, brata njihova, kod Gavaona u boju.

I reče David Joavu i svemu narodu koji bijaše s njim: Razderite haljine svoje i pripašite kostrijet, i plačite za Avenirom. I car David iđaše za nosilima.

A kad pogreboše Avenira u Hevronu, car podiže glas svoj i plaka na grobu Avenirovu; plaka i sav narod.

I naričući za Avenirom reče: Umrije li Avenir kako umire bezumnik?

Ruke tvoje ne biše vezane, niti noge tvoje u okov okovane; pao si kao što se pada od nevaljalijeh ljudi. Tada još većma plaka za njim sav narod.

I dođe sav narod nudeći Davida da jede što dok još bijaše dan; ali se David zakle i reče: Bog neka mi učini tako, i tako neka doda, ako okusim hljeba ili što drugo dok ne zađe sunce.

I sav narod ču to, i bi im po volji; što god činjaše car, bješe po volji svemu narodu.

I pozna sav narod i sav Izrailj u onaj dan da nije bilo od cara što pogibe Avenir, sin Nirov.

I car reče slugama svojim: Ne znate li da je vojvoda i to veliki poginuo danas u Izrailju?

Ali ja sam sada još slab, ako i jesam pomazani car; a ovi ljudi, sinovi Serujini, vrlo su mi silni. Neka Gospod plati onome koji čini zlo prema zloći njegovoj.