2. Samuilova 9

I reče David: Ima li još ko da je ostao od doma Saulova? Da mu učinim milost zbog Jonatana.

A bijaše jedan sluga doma Saulova, po imenu Siva; i dozvaše ga k Davidu. I reče mu car: Jesi li ti Siva? A on reče: Ja sam, sluga tvoj.

A car reče: Ima li još ko od doma Saulova da mu učinim milost Božiju? A Siva reče caru: Još ima sin Jonatanov, hrom na nogu.

I reče mu car: Gdje je? A Siva reče caru: Eno ga u domu Mahira, sina Amilova, u Lodevaru.

Tada posla car David da ga dovedu iz Lodevara iz doma Mahira, sina Amilova.

A kad dođe k Davidu Mefivostej, sin Jonatana, sina Saulova, pade na lice svoje i pokloni se. A David reče: Mefivosteju! A on reče: Evo sluge tvojega.

A David mu reče: Ne boj se; jer ću ti učiniti milost zbog Jonatana, oca tvojega; daću ti natrag sve njive Saula, oca tvojega; a ti ćeš svagda jesti za mojim stolom.

A on se pokloni i reče: Ko sam ja sluga tvoj, te si pogledao na mrtva psa kao što sam ja?

I car dozva Sivu, slugu Saulova, i reče mu: Što je god bilo Saulovo i svega doma njegova, dao sam sinu tvojega gospodara.

Radi mu, dakle, zemlju ti i sinovi tvoji i sluge tvoje, i donosi da sin gospodara tvojega ima hljeba da jede; ali Mefivostej, sin gospodara tvojega, ješće svagda za mojim stolom. Siva pak imaše petnaest sinova i dvadeset sluga.

I reče Siva caru: Kako je car gospodar moj zapovijedio sluzi svojemu, sve će činiti sluga tvoj. Ali Mefivostej, reče car, ješće za mojim stolom kao carski sin.

A Mefivostej imaše maloga sina, kojemu ime bješe Miha; a svi koji življahu u domu Sivinu bijahu sluge Mefivostejeve.

A Mefivostej sjeđaše u Jerusalimu, jer svagda jeđaše za carevijem stolom, a bješe hrom na obje noge.