2. Самуилова 9

И рече Давид: Има ли још ко да је остао од дома Саулова? Да му учиним милост због Јонатана.

А бијаше један слуга дома Саулова, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: Јеси ли ти Сива? А он рече: Ја сам, слуга твој.

А цар рече: Има ли још ко од дома Саулова да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: Још има син Јонатанов, хром на ногу.

И рече му цар: Гдје је? А Сива рече цару: Ено га у дому Махира, сина Амилова, у Лодевару.

Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира, сина Амилова.

А кад дође к Давиду Мефивостеј, син Јонатана, сина Саулова, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: Ево слуге твојега.

А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост због Јонатана, оца твојега; даћу ти натраг све њиве Саула, оца твојега; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.

А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртва пса као што сам ја?

И цар дозва Сиву, слугу Саулова, и рече му: Што је год било Саулово и свега дома његова, дао сам сину твојега господара.

Ради му, дакле, земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твојега има хљеба да једе; али Мефивостеј, син господара твојега, јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.

И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповиједио слузи својему, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.

А Мефивостеј имаше малога сина, којему име бјеше Миха; а сви који живљаху у дому Сивину бијаху слуге Мефивостејеве.

А Мефивостеј сјеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевијем столом, а бјеше хром на обје ноге.