Стари завет · Историјске књиге
2. Самуилова 21
Глад због Сауловог гријеха у крви према Гаваоњанима. Ресфа. Јунаштва Давидових ратника у сукобу с Филистејцима.
1
И би глад за времена Давидова три године застопце. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: То је са Саула и с дома његова крвничкога што погуби Гаваоњане.
2
Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не бјеху од синова Израиљевијех, него остатак од Амореја, којима се бјеху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине.
3
И рече Давид Гаваоњанима: Шта да вам учиним и чим да вас намирим да благословите достојање Господње?
4
А Гаваоњани му рекоше: Не тражимо ни сребра ни злата од Саула или од дома његова, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: Шта, дакле, велите да вам учиним?
5
Тада рекоше цару: Ко нас је потро и радио да нас истријеби, да нас не буде нигдје у међама Израиљевијем,
6
Од његовијех синова нека нам се да седам људи да их објесимо Господу у Гаваји Саула, избраника Господњега. И рече цар: Ја ћу дати.
7
Али цар поштједе Мефивостеја, сина Јонатана, сина Саулова, услед заклетве Господње која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном, сином Сауловијем.
8
И узе цар два сина Ресфе, кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу, сина Варзелаја Меолаћанина.
9
И даде их у руке Гаваоњанима, а они их објесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првијех дана жетве, у почетку јечмене жетве.
10
А Ресфа, кћи Ајина, узе врећу и прострије по стијени у почетку жетве докле не паде на њих дажд с неба, и не дадијаше птицама небеским да падају на њих дању ни звјерима пољским ноћу.
11
И јавише Давиду шта учини Ресфа, кћи Ајина, иноча Саулова.
12
И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његова од грађана у Јавису Галадову, који их бијаху украли с улице Вет-Санске, гдје их објесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји.
13
И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана, сина његова, па скупише и кости објешенијех.
14
И погребоше их с костима Сауловијем и Јонатана, сина његова, у земљи Венијаминовој у Сили у гробу Киса, оца његова, и учинише све како заповједи цар. Тако се послије тога умилостиви Господ земљи.
15
И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и бише се с Филистејима тако да Давид суста.
16
Тада Јесви-Венов, који бјеше од синова Рафајевијех, и у копљу му бјеше триста сикала мједи, и имаше ново оружје, шћаше да убије Давида.
17
Али му поможе Ависај, син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: Нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видјела Израиљева.
18
Послије тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који бијаше од синова Рафајевих.
19
И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан, син Јаре-Орегимов Витлејемац, уби брата Голијата Гетејина, којему копљача бјеше као вратило.
20
И опет наста рат у Гату, гдје бијаше један човјек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он бијаше такођер рода Рафајева.
21
И ружаше Израиља те га уби Јонатан, син Саме, брата Давидова.
22
Та четворица бијаху синови истога Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његовијех.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.