2. Самуилова 11

А кад прође година, у вријеме кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.

И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царскога двора, угледа с крова жену гдје се мије, а жена бијаше врло лијепа на очи.

И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја, кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?

И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се бјеше очистила од нечистоте своје; послије се врати својој кући.

И затрудње жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам,

Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.

И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.

Потом рече Давид Урији: Иди кући својој и опери ноге своје. И Урија изиде из царева двора, а за њим изнесоше јело царско.

Али Урија леже на вратима двора царева са свијем слугама господара својега, и не отиде кући својој.

И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Нијеси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој?

А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје под шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мојега стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.

Тада рече Давид Урији: Остани овдје још данас, па ћу те сјутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму, онај дан и сјутрадан.

И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара својега, а кући својој не отиде.

А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.

А у књизи писа и рече: Намјестите Урију гдје је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.

И Јоав опколивши град намјести Урију на мјесто гдје је знао да су најхрабрији људи.

И изидоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидовијех; погибе и Урија Хетејин.

Тада Јоав посла к Давиду и јави му све што би у боју.

И заповиједи гласнику говорећи: Кад приповиједиш цару све што је било у боју,

Ако се разгњеви цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нијесте знали како се стријеља с града?

Ко је убио Авимелеха, сина Јерувесетова? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.

И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за што га је послао Јоав.

И рече гласник Давиду: Бијаху јачи од нас, и изидоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.

А стријелци стадоше стријељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевијех, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.

Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овога сад онога; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.

А жена Уријина, чувши да је погинуо муж њезин Урија, плака за мужем својим.

А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена и роди му сина. Али не бјеше по вољи Господу што учини Давид.