2. Самуилова 6

Послије скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет тисућа.

Па се подиже Давид и сав народ што бијаше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код којега се призивље име, име Господа над војскама, који сједи на херувимима.

И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове која бијаше на брду; а Уза и Ахијо, синови Авинадавови, управљаху новијем колима.

И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која бијаше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом.

А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедрова, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале.

А кад дођоше до гумна Нахонова, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну.

И Господ се разгњеви на Узу, и удари га Бог ондје за ту непажњу, те умрије ондје код ковчега Божијега.

И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно мјесто Фарес-Уза до данас.

И уплаши се Давид од Господа у онај дан и рече: Како ће доћи к мени ковчег Господњи?

И не хтје Давид одвести ковчега Господњега к себи у град Давидов, него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина.

И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три мјесеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов.

И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијега. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем.

И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна.

И Давид играше из све снаге пред Господом, и бјеше огрнут оплећком ланенијем.

Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе.

А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова, гледајући с прозора, видје цара Давида гдје скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу својем.

А кад донесоше ковчег Господњи, намјестише га на његово мјесто у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.

Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господа над војскама.

И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, свакоме по један хљеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући.

И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала, кћи Саулова, изиде на сусрет Давиду, и рече: Како је славан био данас цар Израиљев кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никакви људи!

А Давид рече Михали: Пред Господом, који ме је изабрао преко оца твојега и преко свега дома његова, те ми заповједио да будем вођ народу Господњему, Израиљу, играо сам и играћу пред Господом.

И још ћу се већма понизити и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама за које говориш.

И Михала, кћи Саулова, не има порода до смрти своје.