Stari zavet · Istorijske knjige
2. Samuilova 1
David naređuje da se pogubi donosilac carskog vijenca Saulovog. Njegova tugovanka nad Saulom i Jonatanom.
1
A po smrti Saulovoj, kad se David vrati pobivši Amalike i osta u Siklagu dva dana,
2
Trećega dana, gle, dođe jedan iz vojske Saulove razdrtijeh haljina i glave posute prahom; i došav k Davidu, pade na zemlju i pokloni se.
3
I reče mu David: Otkuda ideš? A on mu reče: Iz okola Izrailjskoga utekoh.
4
A David mu reče: Šta bi? kaži mi. A on reče: Narod pobježe iz boja; i mnogo naroda pade i izgibe, pogibe i Saul i sin mu Jonatan.
5
A David reče momku koji mu donese glas: Kako znaš da je poginuo Saul i sin mu Jonatan?
6
A momak koji mu donese glas reče: Slučajno dođoh na goru Gelvuju, a to se Saul naslonio na koplje svoje, a kola i konjici približavahu se k njemu.
7
A on obazrevši se natrag, ugleda me, pa me viknu, a ja mu rekoh: Evo me.
8
A on mi reče: Ko si? A ja mu rekoh: Amalik sam.
9
A on mi reče: Pristupi k meni i ubij me; jer me obuzeše muke, a još je sasvijem duša u meni.
10
I pristupih k njemu i ubih ga, jer sam znao da neće ostati živ pošto pade; i uzeh vijenac carski koji mu bješe na glavi i grivnu koja mu bješe na ruci i, evo, donesoh gospodaru svojemu.
11
Tada David zgrabi haljine na sebi i razdrije ih; tako i svi ljudi koji bijahu s njim.
12
I ridaše i plakaše, i postiše do večera za Saulom i za Jonatanom, sinom njegovijem, i za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevijem što izgiboše od mača.
13
I reče David momku koji mu donese glas: Odakle si? A on reče: Ja sam sin jednoga došljaka Amalika.
14
Reče mu David: Kako te nije bilo strah podići ruku svoju i ubiti pomazanika Gospodnjega?
15
I dozva David jednoga između momaka svojih i reče: Hodi, pogubi ga. A on ga udari, te umrije.
16
I reče mu David: Krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja usta svjedočiše na te govoreći: Ja sam ubio pomazanika Gospodnjega.
17
Tada David narica ovako za Saulom i za Jonatanom, sinom njegovijem,
18
I izgovori da bi se učili sinovi Judini luku, i eto je napisano u Knjizi istinitoga:
19
Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su; kako padoše junaci?
20
Ne kazujte u Gatu, i ne razglašujte po ulicama Askalonskim, da se ne vesele kćeri Filistejske i da ne igraju kćeri neobrezanijeh.
21
Gore Gelvujske! Ne padala rosa ni dažd na vas, i ne rodilo polje za prinos, jer je tu bačen štit s junaka, štit Saulov, kao da nije pomazan uljem.
22
Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vraćao luk Jonatanov, niti je mač Saulov dolazio natrag prazan.
23
Saul i Jonatan, mili i dragi za života, ni za smrti se ne rastaviše; lakši od orlova bijahu.
24
Kćeri Izrailjeve? Plačite za Saulom koji vas je oblačio u skerlet lijepo, i kitio vas zlatnijem zakladima po haljinama vašim.
25
Kako padoše junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama!
26
Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veća mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske.
27
Kako padoše junaci, i propade oružje ubojito!
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.