Stari zavet · Istorijske knjige
Sudije 17
Miha vrši idolopokloničku službu.
1
A bijaše jedan čovjek iz gore Jefremove po imenu Miha.
2
On reče materi svojoj: Tisuća i sto srebrnika što su ti ukradeni, za koje si klela i govorila preda mnom, evo, to je srebro u mene, ja sam ga uzeo. A mati mu reče: Gospod da te blagoslovi, sine!
3
A kad vrati tisuću i sto srebrnika materi svojoj, reče mati njegova: To sam srebro posvetila Gospodu iz svoje ruke za tebe, sine moj, da se načini od njega lik rezan i liven; zato ti ga sada dajem natrag.
4
Ali on opet dade srebro materi svojoj, a mati uze dvjesta srebrnika i dade zlataru, a on načini od njega lik rezan i liven, te bijaše u kući Mihinoj.
5
I taj Miha imaše kuću za bogove, i načini oplećak i likove, i posveti jednoga između sinova svojih da mu bude sveštenik.
6
U to vrijeme ne bješe cara u Izrailju; svaki činjaše što mu bijaše drago.
7
A bješe jedan mladić iz Vitlejema Judina, od porodice Judine, koji bješe Levit i ondje boravljaše.
8
On otide iz toga grada, Vitlejema Judina, da se nastani gdje može; i idući svojim putem dođe u goru Jefremovu do kuće Mihine.
9
A Miha mu reče: Otkuda ideš? Odgovori mu Levit: Iz Vitlejema Judina, idem da se nastanim gdje mogu.
10
A Miha mu reče: Ostani kod mene i budi mi otac i sveštenik, a ja ću ti dati deset srebrnika na godinu i dvoje haljine i hranu. I otide Levit k njemu.
11
I Levitu bi po volji da ostane kod njega, i bi mu taj mladić kao da mu je sin.
12
I Miha posveti Levita da mu je svešenik taj mladić, i osta u kući Mihinoj.
13
Tada reče Miha: Sada znam da će mi Gospod učiniti dobro zato što imam Levita sveštenika.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.