Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Лука 18
О молитви: молба удовичина безбожном судији. Фарисеј и цариник. Исус призива себи дјецу. О богатом младићу. Треће предсказивање страдања и васкрсења. Исцјељење слијепога у Јерихону.
1
Каза им пак и причу како треба свагда да се моле, и да не клону,
2
Говорећи: У некоме граду бијаше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3
А у ономе граду бијаше једна удовица, и она долажаше к њему говорећи: Одбрани ме од супарника мојега.
4
И не хтједе задуго. А најпослије рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не стидим,
5
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не додијава.
6
И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!
7
А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати?
8
Кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?
9
А и некима који бијаху увјерени за себе да су праведни, а остале ниподаштаваху, каза причу ову:
10
Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.
11
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
12
Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.
13
А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!
14
Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
15
А доношаху му и дјечицу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, забранише им.
16
А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.
17
Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете неће ући у њега.
18
И запита га неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни?
19
А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
20
Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју.
21
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22
А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.
23
А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат.
24
А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије!
25
Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.
26
А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти?
27
А он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће.
28
Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.
29
А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу ради Царства Божијега,
30
Који неће примити многоструко у ово вријеме и у долазећем вијеку живот вјечни.
31
Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човјечијега.
32
Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га.
33
И пошто га ишибају, убиће га, и трећег дана васкрснуће.
34
А они ништа од тога не схватише и ова ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им се говори.
35
А када се приближаваше Јерихону, слијепи неки сјеђаше крај пута просећи.
36
Па када чу како народ пролази, распитиваше: Шта је то?
37
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме!
39
А они што иђаху напријед кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме!
40
А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га
41
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.
42
А Исус му рече: Прогледај! Вјера твоја спасла те је.
43
И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који видје, даде хвалу Богу.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.