Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Лука 7
Исцјељење капетановог слуге. Васкрсење младића у Наину. Изасланство Јованово и Исусово свједочанство о Јовану. Исус у дому Симона фарисеја. Грјешница га помазује мирисом.
1
А када заврши све ријечи своје пред народом, уђе у Капернаум.
2
У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.
3
А кад чу за Исуса, посла му старјешине јудејске молећи га да дође и спасе му слугу.
4
А они дошавши Исусу, мољаху га усрдно говорећи: Достојан је да му то учиниш,
5
Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.
6
А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље говорећи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш;
7
Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
8
Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође; и слуги својему: Учини то, и учини.
9
А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим, рече: Кажем вам: ни у Израиљу толику вјеру не нађох.
10
И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.
11
И догоди се потом да он иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.
12
А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица; и многи народ из града иђаше са њом.
13
И видјевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи!
14
И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби говорим, устани!
15
И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16
А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велики пророк подиже се међу нама, и Бог походи народ свој.
17
И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.
18
И јавише Јовану ученици његови за све ово.
19
И позва Јован двојицу од ученика својих и посла их Исусу, говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?
20
Дошавши пак ти људи к њему рекоше: Јован Крститељ посла нас теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?
21
А у тај час он исцијели многе од болести, и од рана и од злих духова, и многим слијепим дарова вид.
22
И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповиједа јеванђеље;
23
И блажен је онај који се не саблазни о мене.
24
А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља вјетар?
25
Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе, по царским су дворовима.
26
Но шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем и више од пророка.
27
Ово је онај за кога је писано: Ево, ја шаљем анђела својега пред лицем твојим који ће приправити пут твој пред тобом.
28
Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; а најмањи у Царству Божијем већи је од њега.
29
И сав народ који слушаше и цариници оправдаше Бога, крстивши се крштењем Јовановим;
30
А фарисеји и законици одбацише вољу Божију о њима, не крстивши се од њега.
31
(А Господ рече): С киме ћу, дакле, упоредити људе овога рода, и коме су слични?
32
Слични су дјеци што сједе на тргу и довикују једни другима говорећи: Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не плакасте.
33
Јер је дошао Јован Крститељ који хљеба не једе нити вина пије, а ви говорите: Демон је у њему.
34
Дошао је Син Човјечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.
35
И би оправдана премудрост од све дјеце њезине.
36
Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу.
37
И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.
38
И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.
39
А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница.
40
И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи.
41
А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42
А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?
43
А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио.
44
И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.
45
Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге.
46
Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге.
47
Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.
48
А њој рече: Опраштају ти се гријеси.
49
И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта?
50
А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.