Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Лука 15
Прича о изгубљеној овци и изгубљеној драхми. Прича о блудноме сину.
1
А приближаваху му се сви цариници и грјешници да га чују.
2
А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: Овај прима грјешнике и једе с њима.
3
А он им каза причу ову говорећи:
4
Који човјек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5
И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се,
6
И дошавши дома, сазове пријатеље и сусједе говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох овцу своју изгубљену.
7
Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем.
8
Или која жена, имајући десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали свјетиљку и не помете кућу и не тражи пажљиво док не нађе?
9
И нашавши сазове пријатељице и сусјетке, говорећи: Радујте се са мном јер нађох драхму коју изгубих.
10
Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим због једнога грјешника који се каје.
11
И рече: Човјек неки имађаше два сина,
12
И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подијели имање.
13
И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.
14
А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.
15
И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.
16
И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.
17
А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!
18
Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби.
19
И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.
20
И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.
21
А син му рече: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.
22
А отац рече слугама својим: Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23
И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24
Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25
А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.
26
И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то?
27
А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.
28
А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29
А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.
30
А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.
31
А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.
32
Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.