Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Лука 20
О Христовој власти. Прича о злим виноградарима. О камену који одбацише зидари и о плаћању пореза. О васкрсењу мртвих. Христос Син Божији. Осуда књижевника.
1
И догоди се једнога од оних дана док је он учио народ у храму и проповиједао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старјешинама.
2
И рекоше му говорећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт?
3
А он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:
4
Крштење Јованово – да ли бјеше с неба или од људи?
5
А они помислише у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте?
6
Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је увјерен да је Јован пророк.
7
И одговорише да не знају откуда.
8
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9
А народу поче казивати причу ову: Човјек неки посади виноград, и предаде га виноградарима па отиде на дуже вријеме.
10
И у своје вријеме посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку.
11
И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку.
12
И посла опет трећега; а они и њега ранише и истјераше.
13
Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидјети кад виде њега.
14
А виноградари видјевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је насљедник; ходите да га убијемо да нама остане насљедство.
15
И истјераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда?
16
Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог!
17
А он погледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла?
18
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19
И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза.
20
И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у ријечи, те да би га предали начелству и власти намјесниковој.
21
И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22
Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?
23
А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате?
24
Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25
А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу.
26
И не могоше га ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одговору његовом, умукоше.
27
И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га,
28
Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему.
29
Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;
30
И узе други жену, и он умрије без дјеце;
31
И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше.
32
А послије свију умрије и жена.
33
О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.
34
И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају;
35
А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;
36
Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.
37
А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.
39
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао.
40
И не смједоше више ништа да га питају. А он им рече:
41
Како говоре да је Христос син Давидов?
42
Када сам Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране,
43
Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.
44
Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?
45
А када сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46
Чувајте се књижевника, који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва мјеста по синагогама и зачеља на гозбама;
47
Који једу куће удовичке, и лажно се моле дуго; они ће још већма бити осуђени.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.