Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Лука 9
Слање Дванаесторице на проповијед. Чудо умножења хљебова. Петрово исповиједање Христа. Прво предсказивање страдања. О ношењу крста. Преображење Христово. Исцјељење бјесомучног дјечака. Друго предсказивање страдања. Спор о томе које највећи. Чудеса именом Исусовим. О следовању за Христом.
1
Сазвавши пак Дванаесторицу ученика својих, даде им силу и власт над свим демонима, и да лијече од болести.
2
И посла их да проповиједају Царство Божије, и да исцјељују болесне.
3
И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хљеба ни новца, нити по двије хаљине да имате.
4
И у коју кућу уђете, ондје остајте и оданде полазите.
5
И који год вас не приме, излазећи из града онога, отресите и прах са ногу својих, за свједочанство против њих.
6
А они излазећи пролажаху по селима проповиједајући јеванђеље и лијечећи свуда.
7
А Ирод четворовласник чу шта он чини, и бијаше у недоумици. Јер неки говораху да је Јован устао из мртвих;
8
А једни да се Илија појавио; други опет, да је васкрсао неки од старих пророка.
9
И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је тај о коме слушам тако нешто? И настојаше да га види.
10
И вративши се апостоли испричаше му шта су учинили. И узевши их отиде насамо у мјесто пусто код града званог Витсаида.
11
А кад народ сазнаде, пође за њим, и он их прими и говораше им о Царству Божијем и исцијели оне који требаху излијечења.
12
А дан стаде нагињати. Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и нек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту.
13
А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и двије рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ.
14
Јер бијаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет.
15
И учинише тако, и посадише их све.
16
А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.
17
И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица.
18
И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: Шта говори народ ко сам ја?
19
А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија; други опет да је неки од древних пророка васкрсао.
20
А он им рече: А ви шта кажете ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божији.
21
А он им запријети и заповједи да то никоме не казују,
22
Рекавши да Сину Човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и првосвештеници и књижевници одбацити, и да ће бити убијен, и трећега дана да ће устати.
23
А свима говораше: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.
24
Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.
25
Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а себе упропасти или себи науди?
26
Јер ко се постиди мене и мојих ријечи, њега ће се Син Човјечији постидјети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
27
А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега.
28
А око осам дана послије ових ријечи, узе он Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.
29
И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одијело његово бијело и блистајуће.
30
И гле, два човјека говораху с њим, а то бијаху Мојсеј и Илија,
31
Који се показаше у слави, и говораху о исходу Његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму.
32
А Петар и они с њим бјеху савладани сном; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека што стајаху с њим.
33
И кад се одвајаху они од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да саградимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсеју, и једну Илији, – не знајући шта говори.
34
А док он то говораше настаде облак и заклони их; и уплашише се када зађоше у облак.
35
И чу се из облака глас који говораше: Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.
36
И када се чу глас, нађе се Исус сам. И они заћуташе и ником не објавише у оне дане ништа од онога што су видјели.
37
А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа.
38
И гле, човјек из народа повика говорећи: Учитељу, молим те, погледај на сина мојега, јер ми је јединац;
39
И ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пјену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи.
40
И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.
41
А Исус одговарајући рече: О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпјети вас? Доведи амо сина својега.
42
А још док он прилажаше, стаде га демон кидати и ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцјели дјечака, и предаде га оцу његовом.
43
И сви се веома дивљаху величанству Божијем. А када се сви чуђаху свему што учини, Исус рече ученицима својим:
44
Ставите ви у уши своје ове ријечи: Син Човјечији биће предан у руке људи.
45
А они не разумијеваху ову ријеч; јер бјеше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.
46
А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи.
47
А Исус, знајући помисао срца њихова, узе дијете и постави га крај себе,
48
И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики.
49
А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
50
И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.
51
И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто одлучи да иде у Јерусалим.
52
И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега.
53
И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим.
54
А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби, као и Илија што учини?
55
А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа.
56
Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И отидоше у друго село.
57
А кад они иђаху путем, рече му неко: Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш.
58
А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу склонити.
59
А другоме рече: Хајде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца својега.
60
А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.
61
А и други рече: Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим.
62
А Исус му рече: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.