Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Лука 13
О погибији Галилејаца. Прича о неплодној смокви. Исцјељење згрчене жене у суботу. Прича о зрну горушичном и о квасцу. О тијесним вратима. Јадиковање над Јерусалимом.
1
У то, пак, вријеме дођоше неки и казаше му за Галилејце чију крв Пилат помијеша са жртвама њиховим.
2
И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били грјешнији од свију Галилејаца кад су тако пострадали?
3
Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4
Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму?
5
Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6
Каза пак ову причу: Неко имађаше смокву посађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7
Онда рече виноградару: Ево три године како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посијеци је! Зашто и земљу да слаби?
8
А он одговарајући рече му: Господару, остави је и ове године док окопам око ње и метнем ђубриво.
9
Па ће можда родити; ако ли не, посјећи ћеш је доцније.
10
А учаше у једној синагоги суботом.
11
И гле, бјеше ондје жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се никако усправити.
12
А кад је видје Исус, призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје.
13
И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога.
14
А старјешина синагоге, негодујући што је Исус исцијели у суботу, одговоривши рече народу: Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лијечите, а не у дан суботни.
15
А Господ му одговори и рече: Лицемјере, сваки од вас не одрјешује ли у суботу својега вола или магарца од јасала и води да напоји?
16
А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одријешити од ове свезе у дан суботни?
17
И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дјела што их он чињаше.
18
А он говораше: Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити?
19
Слично је зрну горушичном, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим.
20
Опет рече: Са чиме ћу упоредити Царство Божије?
21
Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све.
22
И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим.
23
Рече му пак неко: Господе, је ли мало оних који се спасавају? А он им рече:
24
Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.
25
Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
26
Тада ћете почети да говорите: Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си.
27
А он ће рећи: Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду!
28
Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истјеране.
29
И доћи ће од истока и запада и од сјевера и југа и сјешће за трпезу у Царству Божијем.
30
И гле, има посљедњих који ће бити први, и има првих који ће бити посљедњи.
31
У тај дан приступише неки фарисеји говорећи му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32
И рече им: Идите и кажите тој лисици: Ево изгоним демоне и вршим исцјељења данас и сутра, а трећи дан завршићу.
33
Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34
Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтједосте!
35
Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видјети док не дође да речете: Благословен који долази у име Господње!
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.