Пређи на садржај
Лука 44 од 24

Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)

Лука 4

Кушање Исуса у пустињи. Повратак у Галилеју и проповијед у Назарету. Долазак у Капернаум и исцјељење бјесомучника, Петрове таште и многих болесника. Проповијед по синагогама Галилејским.

1
Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу.
2
И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладње.
3
И рече му ђаво: Ако си Син Божији, реци овоме камену да постане хљеб.
4
И одговори му Исус говорећи: Писано је: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи Божијој.
5
И изведе га ђаво на гору високу и показа му царства овога свијета за трен ока.
6
И рече му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме хоћу дајем је.
7
Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће сва твоја.
8
И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, Сатано, јер је писано: Господу Богу својему клањај се, и њему јединоме служи.
9
И одведе га у Јерусалим и постави га на крило храма, и рече му: Ако си Син Божији, скочи одавде доље.
10
Јер је писано да ће анђелима својим заповједити за тебе да те сачувају,
11
И узеће те на руке да се не спотакнеш о камен ногом својом.
12
И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога својега.
13
И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме.
14
И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и отиде глас о њему по свој околини.
15
И он учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.
16
И дође у Назарет гдје бјеше одгајен, и уђе по обичају своме у дан суботни у синагогу, и устаде да чита.
17
И дадоше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано:
18
Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовијестим сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповиједам заробљенима да ће бити пуштени, и слијепима да ће прогледати; да ослободим потлачене;
19
И да проповиједам пријатну годину Господњу.
20
И затворивши књигу, врати је служитељу па сједе; и очи свију у синагоги бијаху упрте у њега.
21
А поче им говорити: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим.
22
И сви му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
23
И рече им: Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Љекару, излијечи се сам; што чусмо да је било у Капернауму учини и овдје у постојбини својој.
24
Рече пак: Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој.
25
А ваистину вам кажем: Многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илије када се небо затвори за три године и шест мјесеци, и би велика глад по свој земљи;
26
И ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску жени удовици.
27
И многи бијаху губави у Израиљу у вријеме пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Неман Сиријанин.
28
И сви се у синагоги испунише гњева кад чуше ово.
29
И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе гдје бијаше њихов град сазидан, да би га бацили одозго.
30
Али он прође између њих, и отиде.
31
И сиђе у Капернаум, град галилејски, и учаше их суботом.
32
И чуђаху се науци његовој врло; јер ријеч његова бјеше силна.
33
И у синагоги бјеше човјек са духом нечистог демона, и повика из свег гласа
34
Говорећи: Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си: Светац Божији.
35
И запријети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега! И оборивши га демон на средину, изиђе из њега нимало му не наудивши.
36
И запрепашћење захвати све и разговараху међу собом говорећи: Каква је то ријеч да влашћу и силом заповиједа нечистим духовима, и излазе?
37
И отиде глас о њему по свима околним мјестима.
38
Подигавши се пак из синагоге дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу.
39
И ставши више ње, запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
40
А када захођаше сунце, сви који имађаху болеснике од различних болести довођаху их њему; а он на свакога од њих полагаше руке, и исцјељиваше их.
41
А и демони излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божији. И пријетећи им не допушташе да говоре да знају да је он Христос.
42
А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.
43
А он им рече: И другим градовима треба ми благовијестити о Царству Божијем; јер сам на то послан.
44
И проповиједаше по синагогама галилејским.
Главе · Лука
  1. 1
  2. 2
  3. 3
  4. 4
  5. 5
  6. 6
  7. 7
  8. 8
  9. 9
  10. 10
  11. 11
  12. 12
  13. 13
  14. 14
  15. 15
  16. 16
  17. 17
  18. 18
  19. 19
  20. 20
  21. 21
  22. 22
  23. 23
  24. 24

Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.

Покушајте