Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Лука 2
Христово рођење. Анђео га јавља пастирима. Поклоњење пастира Богомладенцу. Обрезање Исусово. Сретење. Пророштво Симеоново. Пророчица Ана. Исус у Јерусалимском храму. Његово дјетињство у Назарету.
1
А у дане оне изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена.
2
Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом.
3
И иђаху сви да се попишу, свако у свој град.
4
А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,
5
Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која бјеше трудна.
6
И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди.
7
И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици.
8
И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега.
9
И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим.
10
И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.
11
Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.
12
И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама.
13
И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи:
14
Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
15
А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.
16
И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама.
17
А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете.
18
И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19
А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.
20
И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.
21
И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије него што он би зачет у утроби.
22
А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, –
23
Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу, –
24
И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића.
25
И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему.
26
И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.
27
И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону,
28
Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече:
29
Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој;
30
Јер видјеше очи моје Спасење твоје,
31
Које си уготовио пред лицем свију народа.
32
Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља.
33
А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.
34
И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити.
35
А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.
36
И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега.
37
И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.
38
И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму.
39
И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
40
А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.
41
И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.
42
И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника.
43
И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;
44
Него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима.
45
И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже.
46
И послије три дана нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.
47
И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима.
48
И видјевши га запрепастише се, и мати његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево, отац твој и ја тражисмо те с болом.
49
И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?
50
И они не разумјеше ријеч коју им рече.
51
И сиђе с њима и дође у Назарет; и бјеше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.
52
И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.