Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Лука 23
Исус на суду пред Пилатом и Иродом. Захтјев Јудејаца да се Варава пусти а Исус разапне. Осуда Христа. Пут на Голготу. Распеће. Распети разбојници. Крсна смрт. Капетан прославља Бога. Погреб.
1
И устаде све мноштво и одведе га Пилату.
2
И почеше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
3
А Пилат га запита говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.
4
А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човјеку.
5
А они упорно наваљиваху говорећи: Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде.
6
А Пилат чувши за Галилеју, запита: Зар је овај човјек Галилејац?
7
И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана.
8
А Ирод видјевши Исуса, веома се обрадова; јер је одавно желио да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видјети од њега неки знак.
9
И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори.
10
Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху.
11
А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му бијелу хаљину и посла га натраг Пилату.
12
И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.
13
А Пилат, сазвавши првосвештенике и старјешине и народ,
14
Рече им: Доведосте ми овога човјека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човјеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете;
15
А ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт.
16
Да га, дакле, казним и пустим.
17
А мораше да им о Празнику ослободи једнога.
18
А они сви заједно повикаше говорећи: Узми овога, а пусти нам Вараву!
19
Овај бијаше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство.
20
А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса.
21
А они викаху говорећи: Распни га, распни!
22
А он им по трећи пут рече: Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим.
23
А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка.
24
И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову.
25
И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу.
26
И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом.
27
А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.
28
А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.
29
Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.
30
Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас!
31
Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?
32
Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе.
33
И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.
34
А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове, бацаху коцку.
35
И народ стајаше гледајући. А и старјешине ругаху му се с њима говорећи: Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији.
36
А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат.
37
И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!
38
А бијаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
39
А један од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас!
40
А други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога када си и сам осуђен тако?
41
А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини.
42
И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме.
43
И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.
44
А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога.
45
И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола.
46
И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
47
А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник.
48
И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса.
49
А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
50
И гле, човјек по имену Јосиф, који бјеше савјетник и човјек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског,
51
Који не бијаше пристао на њихову одлуку и на њихово дјело, а и сам чекаше Царство Божије,
52
Приступивши Пилату, заиска тијело Исусово.
53
И скиде га и обви платном, и положи га у гроб усјечен у камену, у који не бијаше никад нико положен.
54
И дан бијаше петак, и субота освиташе.
55
А иђаху у пратњи и жене, које бијаху дошле са Исусом из Галилеје, и видјеше гроб и како би положено тијело његово,
56
Па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.