Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Лука 22
Јуда спрема издају. Тајна Вечера. Ко је највећи међу ученицима. О Петровом одрицању. Спаситељева упутства ученицима и молитва на Маслинској Гори. Јудина издаја и хватање Исуса. Петрово одрицање. Ругање Исусу и суд пред Синедрионом.
1
Приближаваше се пак празник бесквасних хљебова звани Пасха.
2
И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.
3
А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице.
4
И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати.
5
А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца.
6
И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа.
7
А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње.
8
И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо.
9
А они му рекоше: Гдје хоћеш да уготовимо?
10
А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе.
11
И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?
12
И он ће вам показати велику застрту горњу собу; ондје уготовите.
13
И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху.
14
И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.
15
И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам;
16
Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.
17
И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом;
18
Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.
19
И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20
А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас пролијева.
21
Али ево руке издајника мојега са мном на трпези.
22
И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!
23
И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће то учинити.
24
А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи.
25
А он им рече: Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори.
26
Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуга.
27
Јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28
А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим.
29
И ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта,
30
Да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест племена Израиљевих.
31
И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.
32
А ја се молих за тебе да вјера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју.
33
А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи.
34
А он рече: Кажем ти, Петре, неће данас запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.
35
И рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде? А они рекоше: Ништа.
36
А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема, нека прода хаљину своју и купи нож.
37
Јер вам кажем, да још и то што је написано: И уврстише га међу безаконике, треба на мени да се изврши. Јер што је о мени писано, завршава се.
38
А они рекоше: Господе, ево овдје два ножа. А он им рече: Доста је.
39
И изишавши, отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше и ученици његови.
40
А кад би на мјесту рече им: Молите се да не паднете у искушење.
41
И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се
42
Говорећи: Оче, кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде!
43
А јави му се анђео с неба кријепећи га.
44
И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов бијаше као капље крви које капљу на земљу.
45
И уставши од молитве, дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости,
46
И рече им: Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!
47
Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им бијаше дао овакав знак: кога пољубим, тај је!
48
А Исус му рече: Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?
49
А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе, да бијемо ножем?
50
И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо.
51
А Исус одговоривши рече: Оставите се тога. И дохвативши се уха његовог, исцијели га.
52
А првосвештеницима и војводама храмовним и старјешинама који бијаху дошли на њега рече Исус: Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите?
53
Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.
54
А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека.
55
И кад наложише ватру насред дворишта и сједоше заједно, и Петар сјеђаше међу њима.
56
Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код ватре, и погледавши на њега рече: И овај бјеше са њим.
57
А он га се одрече говорећи: Жено, не познајем га.
58
И мало затим видје га и други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Човјече, нисам.
59
И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.
60
А Петар рече: Човјече, не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.
61
И обазревши се Господ погледа на Петра, и сјети се Петар ријечи Господње како му рече: Прије него што пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.
62
И изишавши напоље, плакаше горко.
63
А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.
64
И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: Прореци ко те удари?
65
И друге многе хуле говораху на њега.
66
И када се раздани, сабраше се старјешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион
67
Говорећи: Ако си ти Христос, кажи нам. А он им рече: Ако вам и кажем, нећете вјеровати,
68
А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69
Од сада ће Син Човјечији сједјети са десне стране силе Божије.
70
Сви пак рекоше: Ти ли си, дакле, Син Божији? А он им рече: Ви кажете да сам ја.
71
А они рекоше: Што нам још треба свједочења? Јер сами чусмо из уста његових.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.