Пређи на садржај
Лука 11 од 24

Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)

Лука 1

Увод. Најава рођења Јована Претече. Благовијест Пресветој Дјеви Марији. Посјета Марије Јелисавети. Пјесма Маријина. Рођење и обрезање Јованово. Пјесма Захаријина.

1
Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама,
2
Као што нам предадоше они који су од почетка били очевици и слуге Ријечи (Логоса),
3
Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле,
4
Да познаш темељ оних ријечи којима си научен.
5
У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета.
6
А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно.
7
И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година.
8
И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,
9
Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади.
10
И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења.
11
А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника.
12
И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх.
13
А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован.
14
И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову.
15
Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје;
16
И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме;
17
И он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.
18
И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама.
19
И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим.
20
И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме.
21
И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму.
22
А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем.
23
И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему.
24
А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи:
25
Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.
26
А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет,
27
Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.
28
И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!
29
А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?
30
И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога!
31
И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус.
32
Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида, оца његова;
33
И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и Царству његову неће бити краја.
34
А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.
36
И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој коју зову нероткињом.
37
Јер у Бога је све могуће што каже.
38
А Марија рече: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње.
39
А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин.
40
И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету.
41
А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога,
42
И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!
43
И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени?
44
Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој.
45
И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.
46
И рече Марија: Велича душа моја Господа;
47
И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему,
48
Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49
Што ми учини величину Силни, и свето Име његово.
50
И милост је његова од кољена до кољена онима који га се боје.
51
Показа силу мишицом својом; разасу горде у мислима срца њихова.
52
Збаци силне са пријестола, и подиже понижене.
53
Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54
Прихвати Израиља, слугу својега, да се опомене милости;
55
Као што говори оцима нашим, Аврааму и сјемену његову до вијека.
56
И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.
57
А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.
58
И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59
И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова – Захарија.
60
И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован.
61
И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом.
62
И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову.
63
И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64
И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога.
65
И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај
66
И сви који чуше, ставише у срце своје говорећи: Шта ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим.
67
А Захарија, отац његов, испуни се Духа Светога и пророкова говорећи:
68
Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој.
69
И подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге својега,
70
Као што каза устима светих пророка својих од вијека,
71
Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе;
72
Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светога завјета својега,
73
3аклетве којом се закле Аврааму оцу нашему, да ће нам дати:
74
Избављење из руку непријатеља наших, да му без страха служимо,
75
У светости и у правди пред њим у све дане живота нашег.
76
И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут;
77
Да дадеш познање спасења народу његову за опроштење гријеха њихових,
78
Ради срдачне милости Бога нашега, којом нас је походио Исток с висине;
79
Да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира.
80
А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.
Главе · Лука
  1. 1
  2. 2
  3. 3
  4. 4
  5. 5
  6. 6
  7. 7
  8. 8
  9. 9
  10. 10
  11. 11
  12. 12
  13. 13
  14. 14
  15. 15
  16. 16
  17. 17
  18. 18
  19. 19
  20. 20
  21. 21
  22. 22
  23. 23
  24. 24

Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.

Покушајте