Novi zavet · Zakonske knjige (Sveto Jevanđelje)
Marko 15
Hristos pred Pilatom. Puštanje Varave. Mučenje i raspinjanje Hrista. Smrt i pogreb.
1
I odmah ujutru učiniše vijeće prvosveštenici sa starješinama i književnicima, i sav Sinedrion, i svezavši Isusa odvedoše ga i predadoše Pilatu.
2
I upita ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A on odgovarajući reče mu: Ti kažeš.
3
I tužahu ga prvosveštenici mnogo. Ali on ne odgovaraše ništa.
4
A Pilat ga ponovo upita govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Vidi koliko te optužuju!
5
Ali Isus više ništa ne odgovori tako da se Pilat divljaše.
6
A o Prazniku oslobađaše im po jednoga sužnja koga bi iskali.
7
A bijaše neki, po imenu Varava, u okovima sa svojim ustanicima, koji su u buni učinili ubistvo.
8
I povikavši narod stade iskati ono što im svagda činjaše.
9
A Pilat im odgovori, govoreći: Hoćete li da vam pustim cara judejskoga?
10
Jer znadijaše da su ga iz zavisti predali prvosveštenici.
11
Ali prvosveštenici podstakoše narod da je bolje da im pusti Varavu.
12
A Pilat opet odgovarajući reče im: A šta hoćete da učinim sa onim što ga zovete carem judejskim?
13
A oni opet povikaše: Raspni ga!
14
A Pilat im reče: A kakvo je zlo učinio? A oni još jače vikahu: Raspni ga!
15
I Pilat, želeći ugoditi narodu, pusti im Varavu, a Isusa, šibavši, predade da ga razapnu.
16
A vojnici ga odvedoše unutra u dvorište u takozvani pretorijum, i sazvaše svu četu vojnika.
17
I obukoše mu purpurni ogrtač, i opletavši trnov vijenac staviše na njega.
18
I stadoše ga pozdravljati: Zdravo, care judejski!
19
I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na njega, i padajući na koljena klanjahu mu se.
20
I kad mu se narugaše, svukoše s njega purpurni ogrtač, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše da ga razapnu.
21
I natjeraše jednoga prolaznika, Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iđaše iz polja, da ponese krst njegov.
22
I dovedoše ga na mjesto Golgotu, što znači: Mjesto lobanje.
23
I davaše mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze.
24
I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajući kocku za njih ko će šta uzeti.
25
A bijaše čas treći, i razapeše ga.
26
I bješe natpis njegove krivice napisan: Car judejski.
27
I s njim raspeše dva razbojnika, jednoga s desne, a jednoga s lijeve strane njemu.
28
I ispuni se Pismo koje govori: I uvrstiše ga među bezakonike.
29
I prolaznici huljahu na njega mašući glavama svojim i govoreći: Ua! Ti što hram razvaljuješ i za tri dana sagrađuješ,
30
Spasi samoga sebe i siđi s krsta!
31
Tako i prvosveštenici s književnicima rugahu se, govoreći jedan drugome: Druge spase, a sebe ne može da spase.
32
Hristos car Izrailjev, neka siđe sada s krsta da vidimo, pa ćemo mu vjerovati. I oni što bijahu s njim razapeti vrijeđahu ga.
33
A kada nastade šesti čas, bi tama po svoj zemlji do časa devetoga.
34
I u deveti čas povika Isus iz svega glasa govoreći: Eloi, Eloi, lima savahtani? što znači: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?
35
I neki od onih što stajahu ondje čuvši to govorahu: Eno zove Iliju.
36
A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga, govoreći: Ostavite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.
37
I Isus povika iz sveg glasa i izdahnu.
38
I zavjesa hramovna razdrije se na dvoje odozgo do dolje.
39
A kad vidje kapetan koji stajaše prema njemu da tako uzviknuvši izdahnu, reče: Zaista čovjek ovaj Sin Božiji bješe.
40
A bijahu tu i žene gledajući izdaleka, među kojima bješe i Marija Magdalina i Marija mati Jakova Maloga i Josije, i Salomija.
41
Koje i kad on bješe u Galileji iđahu za njim i služahu mu; i mnoge druge i koje bijahu došle s njim u Jerusalim.
42
I kad već bi uveče, jer bijaše petak, to jest uoči subote,
43
Dođe Josif, iz Arimateje, ugledan savjetnik, koji i sam čekaše Carstvo Božije, i usudi se te uđe Pilatu i zaiska tijelo Isusovo.
44
A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana, zapita ga: Je li davno umro?
45
I doznavši od kapetana, dade tijelo Josifu.
46
I on kupivši platno i skinuvši ga, obavi platnom, i položi ga u grob koji bješe isječen u kamenu, i navali kamen na vrata groba.
47
A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gdje ga polagahu.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.