1. Samuilova 22

Tada David otide odande i uteče u pećinu Odolamsku. A kad to čuše braća njegova i sav dom oca njegova, dođoše onamo k njemu.

I skupiše se oko njega koji god bijahu u nevolji i koji bijahu zaduženi i koji god bijahu tužna srca; i on im posta poglavica; i bješe ih s njim oko četiri stotine ljudi.

I odande otide David u Mispu Moavsku i reče caru Moavskom: Dopusti da se otac moj i mati moja sklone kod vas dokle vidim šta će Bog učiniti sa mnom.

I izvede ih pred cara Moavskoga, i ostaše kod njega za sve vrijeme dokle David bješe u onom gradu.

Ali prorok Gad reče Davidu: Nemoj ostati u tom gradu, idi i vrati se u zemlju Judinu. I David otide i dođe u šumu Aret.

A Saul ču da se pojavio David i ljudi što bijahu s njim. Tada Saul sjeđaše u Gavaji pod šumom u Rami, s kopljem u ruci, a sve sluge njegove stajahu pred njim.

I reče Saul slugama svojim koje stajahu pred njim: Čujte, sinovi Venijaminovi; hoće li vama svjema sin Jesejev dati njive i vinograde? Hoće li sve vas učiniti tisućnicima i stotinicima?

Te ste se svi složili na me, i nema nikoga da mi javi da se moj sin složio sa sinom Jesejevijem, i nema nikoga među vama da mari za me i da mi javi da je sin moj podigao slugu mojega na me da mi zasjeda, kao što se danas vidi.

Tada odgovori Doik Idumejac, koji stajaše sa slugama Saulovijem, i reče: Vidio sam sina Jesejeva gdje dođe u Nov k Ahimelehu, sinu Ahitovovu.

On pita za nj Gospoda i dade mu brašnjenice; i mač Golijata Filistejina dade mu.

Tada car posla da dovedu Ahimeleha, sina Ahitovova, sveštenika i sav dom oca njegova, sveštenike, koji bijahu u Novu. I dođoše svi k caru.

Tada reče Saul: Čuj sada, sine Ahitovov. A on odgovori: Evo me, gospodaru.

A Saul mu reče: Zašto ste se složili na me ti i sin Jesejev, te si mu dao hljeba i mač, i pitao si Boga za nj da bi ustao na me da mi zasjeda, kao što se vidi danas?

A Ahimeleh odgovori caru i reče: A ko je između svijeh sluga tvojih kao David, vjeran, i zet carev i poslušan tebi i poštovan u kući tvojoj?

Eda li sam sad prvi put pitao Gospoda za nj? Sačuvaj, Bože! Neka car ne bijedi takvim čim sluge svojega niti koga u domu oca mojega; jer nije znao sluga tvoj od svega toga ništa.

Ali car reče: Poginućeš, Ahimeleše! I ti i sav dom oca tvojega.

Tada car reče slugama koje stajahu pred njim: Okrenite se i pogubite sveštenike Gospodnje, jer je njihova ruka s Davidom, i znajući da je pobjegao, ne javiše mi. Ali sluge careve ne htješe podignuti ruke svoje da ulože na sveštenike Gospodnje.

Tada car reče Doiku: Okreni se ti, te uloži na sveštenike. I okrenuvši se Doik Idumejac uloži na sveštenike, i pobi ih onaj dan osamdeset i pet, koji nošahu oplećak laneni.

I u Novu, gradu svešteničkom, isiječe oštrijem mačem i ljude i žene i djecu i koja sisahu, i volove, i magarce i sitnu stoku oštrijem mačem.

Ali uteče jedan sin Ahimeleha, sina Ahitovova, po imenu Avijatar, i pobježe k Davidu.

I Avijatar javi Davidu da je Saul pobio sveštenike Gospodnje.

A David reče Avijataru: Znao sam onoga dana kad je bio ondje Doik Idumejac da će zacijelo kazati Saulu; ja sam kriv za sve duše doma oca tvojega.

Ostani kod mene, ne boj se; jer ko traži moju dušu, tražiće i tvoju; kod mene ćeš biti sačuvan.