1. Samuilova 5

A Filisteji uzeše kovčeg Božji i odnesoše iz Even-Ezera u Azot.

I uzevši Filisteji kovčeg Božji, unesoše ga u dom Dagonov, i namjestiše ga do Dagona.

A sjutradan kad ustaše Azoćani rano, a to Dagon ležaše ničice na zemlji pred kovčegom Gospodnjim; i oni uzeše Dagona i metnuše ga opet na njegovo mjesto.

A kad sjutradan rano ustaše, gle, opet Dagon ležaše ničice na zemlji pred kovčegom Gospodnjim, a glava Dagonu i obje ruke odsječene bijahu na pragu; samo trup od Dagona bješe ostao.

Zato sveštenici Dagonovi i koji god ulaze u dom Dagonov ne staju na prag Dagonov u Azotu do danas.

Tada oteža ruka Gospodnja Azoćanima, i moraše ih i udaraše ih šuljevima u Azotu i međama njegovijem.

A kad Azoćani vidješe šta je, rekoše da ne stoji kod nas kovčeg Boga Izrailjeva; jer je ruka njegova teška nad nama i nad Dagonom, bogom našim.

I poslaše, te sabraše k sebi sve knezove Filistejske, i rekoše im: Što ćemo činiti s kovčegom Boga Izrailjeva? A oni rekoše: Da se prenese u Gat kovčeg Boga Izrailjeva. I prenesoše kovčeg Boga Izrailjeva.

A kad ga prenesoše, bi ruka Gospodnja na gradu s mukom vrlo velikom, i stade biti građane od maloga do velikoga, i dođoše na njih tajni šuljevi.

Zato poslaše kovčeg Božji u Akaron; a kad dođe kovčeg Božji u Akaron, povikaše Akaronjani govoreći: Donesoše k nama kovčeg Boga Izrailjeva da pomori nas i naš narod.

Zato poslaše, te sabraše sve knezove Filistejske i rekoše: Pošljite kovčeg Boga Izrailjeva neka se vrati na svoje mjesto, da ne pomori nas i naroda našega. Jer bijaše smrtan strah po cijelom gradu, i vrlo teška bijaše ruka Gospodnja ondje.

Jer ljudi koji ostajahu živi, bolovahu od šuljeva tako da se vika u gradu podizaše do neba.