Novi zavet · Zakonske knjige (Sveto Jevanđelje)
Luka 10
Slanje Sedamdesetorice na propovijed. Opomene nepokajanim gradovima. Isus proslavlja Boga Oca. Dvije najveće zapovjesti. O milostivom Samarjaninu. Marta i Marija.
1
A potom izabra Gospod i druge, Sedamdesetoricu, i posla ih dva po dva pred licem svojim u svaki grad i mjesto kuda namjeravaše sam ići.
2
I reče im: Žetve je mnogo, a poslenika malo; zato se molite gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.
3
Idite; evo, ja vas šaljem kao jaganjce među vukove.
4
Ne nosite kesu ni torbu ni obuću, i nikoga ne pozdravljajte na putu.
5
U koju god kuću uđete najprije kažite: Mir domu ovome!
6
I ako bude ondje sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se vama.
7
A u toj kući budite, i jedite i pijte što u njih ima, jer je poslenik dostojan plate svoje; ne prelazite iz kuće u kuću.
8
I u koji god grad uđete i prime vas, jedite što vam se iznese,
9
I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približilo vam se Carstvo Božije.
10
I u koji god grad uđete i ne prime vas, izišavši na trgove njegove, recite:
11
I prah što nam je prionuo od grada vašega za noge naše otresamo vam. Ali ovo znajte da vam se približilo Carstvo Božije!
12
Kažem vam da će Sodomu biti lakše u Dan onaj negoli gradu tome.
13
Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se, sjedeći u kostrijeti i pepelu, pokajali.
14
Ali Tiru i Sidonu biće lakše na Sudu nego vama.
15
I ti, Kapernaume, koji si se do neba podigao, do ada ćeš se survati.
16
Ko vas sluša, mene sluša, i ko se vas odriče, mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onoga koji je mene poslao.
17
Vratiše se pak Sedamdesetorica sa radošću govoreći: Gospode, i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje.
18
A on im reče: Vidjeh satanu gdje pade sa neba kao munja.
19
Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vražiju, i ništa vam neće nauditi.
20
Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima.
21
U taj čas obradova se duhom Isus i reče: Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razboritih, a otkrio to bezazlenima. Da, Oče, jer je tako bila volja tvoja.
22
I okrenuvši se učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin, osim Oca, ni ko je Otac, osim Sina, i ako Sin hoće kome otkriti.
23
I okrenuvši se učenicima nasamo reče: Blago očima koje vide što vi vidite.
24
Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i čuti što vi čujete, i ne čuše.
25
I gle, zakonik neki ustade i kušajući ga reče: Učitelju, šta mi treba činiti da naslijedim život vječni?
26
A on mu reče: Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš?
27
A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe.
28
A on mu reče: Pravo si odgovorio; to čini i živjećeš.
29
A on, želeći sebe da opravda, reče Isusu: A ko je bližnji moj?
30
A Isus odgovarajući reče: Čovjek neki silažaše iz Jerusalima u Jerihon, i zapade među razbojnike, i ovi ga svukoše i rane mu zadadoše, pa odoše, a njega polumrtva ostaviše.
31
Slučajno pak silažaše onim putem neki sveštenik i vidjevši ga, prođe.
32
A tako i Levit, kad je bio na onom mjestu, pristupivši, pogleda ga i prođe.
33
A Samarjanin neki putujući dođe do njega, pa kad ga vidje sažali mu se;
34
I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse, dovede ga u gostionicu, i postara se oko njega.
35
I sutradan polazeći izvadi dva dinara te dade gostioničaru, i reče mu: Pobrini se za njega, a što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.
36
Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što bješe zapao među razbojnike?
37
A on reče: Onaj koji mu milost učini. A Isus mu reče: Idi pa i ti čini tako.
38
A kad putovahu i on uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u kuću svoju.
39
I u nje bješe sestra po imenu Marija, koja sjede kod nogu Isusovih i slušaše besjedu njegovu.
40
A Marta se zauzela da ga što bolje usluži, i pristupivši mu reče: Gospode, zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.
41
A Isus odgovarajući reče joj: Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo,
42
A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dio izabrala koji joj se neće oduzeti.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.