Jov 1

Bijaše čovjek u zemlji Uzu po imenu Jov; i taj čovjek bijaše dobar i pravedan, i bojaše se Boga, i uklanjaše se oda zla.

I rodi mu se sedam sinova i tri kćeri.

I imaše stoke sedam tisuća ovaca i tri tisuće kamila i pet stotina jarmova volova i pet stotina magaraca, i čeljadi veoma mnogo; i bijaše taj čovjek najveći od svijeh ljudi na istoku.

I sinovi njegovi sastajahu se i davahu gozbe kod kuće, svaki svoga dana, i slahu te pozivahu tri sestre svoje da jedu i piju s njima.

I kad bi se obredili gozbom, pošiljaše Jov i osvećivaše ih, i ustajući rano, prinošaše žrtve paljenice prema broju svijeh njih; jer govoraše Jov: Može biti da su se ogriješili sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom. Tako činjaše Jov svaki put.

A jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a među njih dođe i Sotona.

I Gospod reče Sotoni: Otkuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reče: Prohodih zemlju i obilazih.

I reče Gospod Sotoni: Jesi li vidio slugu mojega Jova? Nema onakoga čovjeka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se oda zla.

A Sotona odgovori Gospodu i reče: Eda li se uzalud Jov boji Boga?

Nijesi li ga ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda unaokolo? Djelo ruku njegovijeh blagoslovio si, i stoka se njegova umnožila na zemlji.

Ali pruži ruku svoju i dotakni se svega što ima, psovaće te u oči.

A Gospod reče Sotoni: Evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne diži ruke svoje. I otide Sotona od Gospoda.

A jedan dan kad sinovi njegovi i kćeri njegove jeđahu i pijahu vino u kući brata svojega najstarijega,

Dođe glasnik Jovu i reče: Volovi orahu i magarice pasijahu pokraj njih,

A Saveji udariše i oteše ih, i pobiše momke oštrijem mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

Dok ovaj još govoraše, dođe drugi i reče: Oganj Božji spade s neba i spali ovce i momke, i proždrije ih; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

Dokle ovaj još govoraše, dođe drugi i reče: Haldejci u tri čete udariše na kamile i oteše ih, i pobiše momke oštrijem mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

Dokle ovaj još govoraše, dođe drugi i reče: Sinovi tvoji i kćeri tvoje jeđahu i pijahu vino u kući brata svojega najstarijega;

A to vjetar velik dođe ispreko pustinje i udari u četiri ugla od kuće, te pade na djecu i pogiboše; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

Tada usta Jov i razdrije plašt svoj, i ostriže glavu, i pade na zemlju i pokloni se,

I reče: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje.

Uza sve to ne sagriješi Jov, niti reče bezumlja za Boga.