Stari zavet · Poučne knjige
Jov 30
Jov opisuje svoju sadašnju nesreću.
1
A sada smiju mi se mlađi od mene, kojima otaca ne bih htio metnuti sa psima stada svojega.
2
A na što bi mi i bila sila ruku njihovijeh? U njima bješe propala starost.
3
Od siromaštva i gladi samoćovahu bježeći na suha, mračna, pusta i opustošena mjesta;
4
Koji brahu lobodu po čestama, i smrekovo korijenje bješe im hrana.
5
Između ljudi bijahu izgonjeni i vikaše se za njima kao za lupežom.
6
Življahu po strašnijem uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.
7
Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.
8
Bijahu ljudi nikakvi i bez imena, manje vrijedni nego zemlja.
9
I njima sam sada pjesma, i postah im priča.
10
Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustežu se pljuvati mi u lice.
11
Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao, te zbaciše uzdu preda mnom.
12
S desne strane ustaju momci, potkidaju mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste.
13
Raskopaše moju stazu, umnožiše mi muke, ne treba niko da im pomaže.
14
Kao širokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina.
15
Strahote navališe na me, i kao vjetar tjeraju dušu moju, i kao oblak prođe sreća moja.
16
I sada se duša moja ražljeva u meni, stigoše me dani mučni.
17
Noću me probadaju kosti u meni, i žile moje ne odmaraju se.
18
Od teške sile promijenilo se odijelo moje, i kao ogrlica u košulje moje steže me.
19
Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.
20
Vičem k tebi, a ti me ne slušaš; stojim pred tobom, a ti ne gledaš na me.
21
Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotiš mi se.
22
Podižeš me u vjetar, posađuješ me na nj, i rastapaš u meni sve dobro.
23
Jer znam da ćeš me odvesti na smrt i u dom određeni svjema živima.
24
Ali neće pružiti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni neće vikati.
25
Nijesam li plakao zbog onoga koji bijaše u zlu? Nije li duša moja žalosna bivala radi ubogoga?
26
Kad se dobru nadah, dođe mi zlo; i kad se nadah svjetlosti, dođe mrak.
27
Utroba je moja uzavrela, i ne može da se umiri, zadesiše me dani mučni.
28
Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vičem u zboru.
29
Brat postah zmajevima i drug sovama.
30
Pocrnjela je koža na meni, i kosti moje posahnuše od žege.
31
Gusle se moje pretvoriše u zapijevku, i svirala moja u plač.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.