Стари завет · Поучне књиге
Јов 30
Јов описује своју садашњу несрећу.
1
А сада смију ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтио метнути са псима стада својега.
2
А на што би ми и била сила руку њиховијех? У њима бјеше пропала старост.
3
Од сиромаштва и глади самоћоваху бјежећи на суха, мрачна, пуста и опустошена мјеста;
4
Који браху лободу по честама, и смреково коријење бјеше им храна.
5
Између људи бијаху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6
Живљаху по страшнијем увалама, по јамама у земљи и у камену.
7
По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8
Бијаху људи никакви и без имена, мање вриједни него земља.
9
И њима сам сада пјесма, и постах им прича.
10
Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11
Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао, те збацише узду преда мном.
12
С десне стране устају момци, поткидају ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13
Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14
Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15
Страхоте навалише на ме, и као вјетар тјерају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16
И сада се душа моја ражљева у мени, стигоше ме дани мучни.
17
Ноћу ме пробадају кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18
Од тешке силе промијенило се одијело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19
Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20
Вичем к теби, а ти ме не слушаш; стојим пред тобом, а ти не гледаш на ме.
21
Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22
Подижеш ме у вјетар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23
Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свјема живима.
24
Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25
Нијесам ли плакао због онога који бијаше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогога?
26
Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах свјетлости, дође мрак.
27
Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28
Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29
Брат постах змајевима и друг совама.
30
Поцрњела је кожа на мени, и кости моје посахнуше од жеге.
31
Гусле се моје претворише у запијевку, и свирала моја у плач.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.