Стари завет · Поучне књиге
Јов 36
Елијујев посљедњи говор: опет говори о правичности и величини Божијој.
1
Још говори Елијуј и рече:
2
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога.
3
Почећу издалека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4
Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.
5
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6
Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.
7
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.
8
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9
Тада им напомиње дјела њихова, и безакоња њихова како су силна.
10
И отвора им ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11
Ако послушају и стану му служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13
А који су лицемјерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже;
14
Умире у младости душа њихова, и живот њихов међу курвама.
15
Избавља невољника из невоље његове, и отвора му ухо у муци.
16
Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17
Али си заслужио суд безбожнички, и суд и правда снађе те.
18
Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, па те велики откуп неће избавити.
19
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твојега.
20
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.
21
Чувај се да не погледаш на таштину, и волиш њу него невољу.
22
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као он?
23
Ко му је одредио пут његов? Или ко ће му рећи: Чиниш неправо?
24
Опомињи се да величаш дјела његова, која гледају људи.
25
Сви људи виде их, сваки их гледа издалека.
26
Гле, Бог је велик и не можемо га познати, број година његовијех не може се докучити.
27
Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака његовијех;
28
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29
И ко би разумио простор облацима и грмљаву у шатору његову?
30
Како простире над њим свјетлост своју, и дубине морске покрива?
31
Тијем суди народима, даје хране изобила.
32
Рукама заклања свјетлост, и наређује кога да срете,
33
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.