Стари завет · Поучне књиге
Јов 26
Јовов осми говор: показује како и он признаје необјашњиво величанство Божије.
1
А Јов одговори и рече:
2
Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку!
3
Како си свјетовао онога који је без мудрости и показао разум изобиља!
4
Коме си говорио те ријечи? И чији је дух изашао из тебе?
5
И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.
6
Откривен је пакао пред њим; нити има покривача погибли.
7
Он је разастро сјевер над празнином, и земљу објесио ни на чем.
8
Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.
9
Држи пријесто свој, разапиње облак свој над њим.
10
Међу је поставио око воде докле не буде крај свјетлости и мраку.
11
Ступови небески тресу се и дрхћу од пријетње његове.
12
Силом је својом поцијепао море, и разумом својим разбио бјеснило његово.
13
Духом је својим украсио небеса, и рука је његова створила пругу змију.
14
Гле, то су дијелови путова његовијех; али како је мали дио што чусмо о њему? И ко ће разумјети гром силе његове?
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.