Стари завет · Поучне књиге
Јов 34
Елијујев други говор: осуђује слободне ријечи Јовове. Свемогући не изврће правду.
1
Још говори Елијуј и рече:
2
Чујте, мудри, бесједу моју и, разумни, послушајте ме.
3
Јер ухо познаје бесједу као што грло куша јело.
4
Разберимо што је право, извидимо међу собом што је добро.
5
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6
Хоћу ли лагати за своју правду? Стријела је моја смртна, а без кривице.
7
Који је човјек као Јов да као воду пије подсмијех?
8
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожнијем људима?
9
Јер рече: Не помаже човјеку да угађа Богу.
10
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућега.
11
Јер по дјелу плаћа човјеку, и даје свакоме да нађе према путу својему.
12
Доиста, Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13
Ко му је предао земљу и ко је уредио васељену?
14
Кад би на њ окренуо срце своје, узео би к себи дух његов и дихање његово;
15
Изгинуло би свако тијело, и човјек би се повратио у прах.
16
Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас ријечи мојих.
17
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити онога који је најправеднији?
18
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19
А камоли оному који не гледа кнезовима ко су, нити у њега вриједи више богати од сиромаха, јер су сви дјело руку његовијех.
20
Умиру зачас, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21
Јер су очи његове обраћене на путове човјечије и види све кораке његове.
22
Нема мрака ни сјена смртнога гдје би се сакрили који чине безакоње.
23
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово мјесто.
25
Јер зна дјела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26
Као безбожне разбија их на видику.
27
Јер одступише од њега и не гледаше ни на које путове његове;
28
Те дође до њега вика сиромахова, и чу вику невољнијех.
29
Кад он умири, ко ће узнемирити? И кад он сакрије лице, ко ће га видјети? И то бива и народу и човјеку,
30
Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу.
31
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више гријешити.
32
А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, говори.
34
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати,
35
Да Јов не говори разумно, и да ријечи његове нијесу мудре.
36
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37
Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.