Стари завет · Поучне књиге
Јов 17
Наставак: Јов види око себе само биједу и пред собом само гроб.
1
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3
Дај ми ко ће јамчити код тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4
Јер си од њихова срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5
Ко ласка пријатељима, његовијем ће синовима очи посахнути.
6
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7
Потамњело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сјен.
8
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемјере.
9
Али ће се праведник држати својега пута, и ко је чистијех руку већма ће ојачати.
10
А ви, вратите се свиколици и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12
Од ноћи начинише дан, и свјетлост је близу мрака.
13
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу простријети постељу себи.
14
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15
И гдје је сада надање моје? Моје надање ко ће видјети?
16
У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.