Стари завет · Поучне књиге
Јов 19
Јовов пети говор: жали се на немилост пријатеља, описује своју велику биједу, али најпослије долази до блажене истине да његов Спаситељ живи.
1
А Јов одговори и рече:
2
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме ријечима?
3
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4
Али, ако сам доиста погријешио, погрјешка ће моја остати код мене.
5
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапијем, али нема суда.
8
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9
Свукао је с мене славу моју, и скинуо вијенац с главе моје.
10
Порушио ме је одсвуда да ме нема, и као дрво ишчупао је надање моје.
11
Распалио се на ме гњев његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12
Војске његове дођоше све заједно и насуше себи пут к мени, и стадоше у око около шатора мојега.
13
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховијем.
16
Зовем слугу својега, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18
Ни дјеца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19
Мрзак сам свјема највјернијим својим, и које љубљах посташе ми противници.
20
3а кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божја дотакла мене.
22
Зашто ме гоните као Бог, и меса мојега не можете да се наситите?
23
О кад би се написале ријечи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вјечни спомен кад би се урезале!
25
Али знам да је жив мој Искупитељ, и напошљедак да ће стати над прахом.
26
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у тијелу свом видјети Бога.
27
Ја исти видјећу га, и очи моје гледаће га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28
Него би требало да речете: Зашто га гонимо кад је коријен бесједи у мени.
29
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има Суд.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.