Стари завет · Поучне књиге
Јов 15
Елифасов други говор: он осуђује Јовове претеране говоре и описује несрећу безбожникову.
1
А Елифас Теманац одговори и рече:
2
Хоће ли мудар човјек казивати празне мисли и пунити трбух свој вјетром источнијем,
3
Препирући се говором који не помаже и ријечима које нијесу ни на што?
4
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје свједоче на те.
7
Јеси ли се ти први човјек родио? Или си прије хумова саздан?
8
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумијеш што не би било у нас?
10
И сиједијех и старијех људи има међу нама, старијех од оца твојега.
11
Мале ли су ти утјехе Божије? Или имаш што сакривено у себи?
12
Што те је занијело срце твоје, и што сијевају очи твоје,
13
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве ријечи?
14
Шта је човјек да би био чист, и рођени од жене да би био прав?
15
Гле, не вјерује свецима својим, и небеса нијесу чиста пред очима његовијем;
16
А камоли гадни и смрдљиви човјек, који пије неправду као воду?
17
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповједићу ти што сам видио,
18
Што мудраци казаше и не затајише, што примише од отаца својих,
19
Којима самијем дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20
Безбожник се мучи свега вијека својега, и насилнику је мало година остављено.
21
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22
Не вјерује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23
Тумара за хљебом говорећи: Гдје је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућему се опро.
26
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28
И сједио је у градовима раскопанијем и у кућама пустијем, обраћенијем у гомилу камења.
29
Неће се обратити нити ће, остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однијеће га дух уста његовијех.
31
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32
Прије својега времена свршиће се, и грана његова неће зелењети.
33
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов, и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34
Јер ће опустјети збор лицемјерски, и огањ ће спалити шаторе онијех који примају поклоне.
35
3ачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља пријевару.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.