Стари завет · Поучне књиге
Јов 10
Наставак: Јов јадикује.
1
Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2
Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3
Је ли ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дјело руку својих и савјет безбожнички обасјаваш?
4
Јесу ли у тебе очи тјелесне? Видиш ли као што види човјек?
5
Јесу ли дани твоји као дани човјечји, и године твоје као вијек људски,
6
Те истражујеш моје безакоње и за гријех мој разбираш?
7
Ти знаш да нијесам крив, и нема никога ко би избавио из твоје руке.
8
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и ти ме одсвуда потиреш.
9
Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10
Нијеси ли ме као млијеко слио и као сир усирио ме?
11
Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12
Животом и милошћу даривао си ме; и старање твоје чувало је дух мој.
13
И сакрио си то у срцу својем; али знам да је у тебе.
14
Ако сам згријешио, опазио си ме, и нијеси ме опростио безакоња мојега.
15
Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте, и видећи муку своју.
16
И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17
Понављаш свједочанства своја против мене, и умножаваш гњев свој на ме; војске једна за другом излазе на ме.
18
Зашто си ме извадио из утробе? О, да умријех! Да ме ни око не видје!
19
Био бих као да нигда нијесам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20
Није ли мало дана мојих? Престани, дакле, и окани ме се да се мало опоравим.
21
Прије него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сјен смртни,
22
У земљу тамну као мрак и у сјен смртни, гдје нема промјене и гдје је видјело као тама.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.