Стари завет · Поучне књиге
Јов 12
Јовов трећи говор: Он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неограничене моћи Божије.
1
А Јов одговори и рече:
2
Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.
3
И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
4
На подсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одзове му се; на подсмијех је праведни и добри.
5
Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.
6
Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.
7
Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
8
Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.
9
Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
10
Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.
11
Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?
12
У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум.
13
У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.
14
Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.
15
Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
16
У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.
17
Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.
18
Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова,
19
Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
20
Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум.
21
Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
22
Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни.
23
Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
24
Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу гдје нема пута,
25
Да пипају по мраку без видјела, и чини да тумарају као пијани.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.