Стари завет · Поучне књиге
Јов 35
Елијујев трећи говор: човјек својим јадањем штети само себи. Бог право суди.
1
Још говори Елијуј и рече:
2
Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
3
Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист да не гријешим?
4
Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
5
Погледај небо, и види; погледај облаке како су виши од тебе.
6
Ако гријешиш, шта ћеш му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш му наудити?
7
Ако си праведан, шта ћеш му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
8
Човјеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човјечијему помоћи твоја правда.
9
Вапију од великога насиља којима се чини, и вичу на руку силнијех;
10
А ниједан не говори: Гдје је Бог, Створитељ мој, који даје пјесму ноћу;
11
Који чини те смо разумнији од звијерја земаљскога, и мудрији од птица небеских.
12
Тамо вичу с охолости злијех људи, али не бивају услишени.
13
Јер Бог не слуша таштине, и Свемогући не гледа на њу.
14
А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред њим је суд; чекај га.
15
А сада чим те гњев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио.
16
Зато Јов напразно отвора уста своја, и безумно умножава ријечи.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.