Стари завет · Поучне књиге
Јов 3
Први круг бесједа. Јовово јадање.
1
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2
И проговорив Јов, рече:
3
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се дјетић!
4
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!
5
Мрак га запрзнио и сјен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројила се у мјесеце!
7
Гле, ноћ она била пуста, пјевања не било у њој!
8
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9
Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала видјело и не дочекала га, и не видјела зори трепавица;
10
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11
Зашто не умријех у утроби, не издахнух излазећи из утробе?
12
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сисам?
13
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14
С царевима и савјетницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15
Или с кнезовима, који имаше злата и куће своје пунише сребра.
16
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дијете које не угледа видјела?
17
Ондје безбожници престају досађивати, и ондје почивају изнемогли,
18
И сужњи се одмарају и не чују гласа настојникова.
19
Мали и велики ондје је, и роб слободан од свога господара.
20
Зашто се даје видјело невољнику и живот онима који су тужна срца,
21
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23
Човјеку, којему је пут сакривен и којега је Бог затворио одасвуда?
24
Јер прије јела мојега долази уздах мој, и као вода ражљева се јаук мој.
25
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26
Не почивах нити имах мира, нити се одмарах, и опет дође страхота.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.