Стари завет · Поучне књиге
Јов 4
Елифасов први говор. Бог не кажњава праведнога.
1
Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2
Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3
Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си;
4
Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху.
5
А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6
Није ли побожност твоја била уздање твоје, и доброта путова твојих надање твоје?
7
Опомени се ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени?
8
Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању.
9
Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их.
10
Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11
Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12
Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочује мало.
13
У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе,
14
Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје,
15
И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мојем накостријешише се.
16
Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас:
17
Еда ли је човјек праведнији од Бога? Еда ли је човјек чистији од Творца својега?
18
Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака;
19
А камоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20
Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази.
21
Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.