Стари завет · Поучне књиге
Јов 11
Софаров први говор: Јов има да се покори пред свезнајућим Богом.
1
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2
Зар на многе ријечи нема одговора? Или ће човјек говорљив остати прав?
3
Хоће ли твоје лажи умучкати људе? И кад се ти ругаш, зар те неће нико посрамити?
4
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућега?
8
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9
Дуже од земље, шире од мора.
10
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће му бранити?
11
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12
Човјек безуман постаје разуман, премда се човјек рађа као дивље магаре.
13
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к њему,
14
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17
Настаће ти вријеме ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20
Али очи ће безбожницима ишчиљети, и уточишта им неће бити, надање ће им бити издисање.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.