Стари завет · 42 главе
Јов
Књига о Јову
Главе
- 1Богатство праведнога Јова. Његово трпљење у искушењима.
- 2Сатана опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вријеђа га жена; походе га три пријатеља.
- 3Први круг бесједа. Јовово јадање.
- 4Елифасов први говор. Бог не кажњава праведнога.
- 5Наставак: Безбожник пропада; који се клања Господу, избавља се.
- 6Јовов први одговор Елифасу. Јов правда своје јадиковање и пребацује пријатељима што су немилостиви.
- 7Наставак: Јов се моли Богу или да се смилује на њ или да учини крај његовом животу.
- 8Вилдадов први говор: за Јова је само покајање пут срећи; безбожници пропадају.
- 9Јовов други говор: са Свемогућим се нико не може препирати.
- 10Наставак: Јов јадикује.
- 11Софаров први говор: Јов има да се покори пред свезнајућим Богом.
- 12Јовов трећи говор: Он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неограничене моћи Божије.
- 13Наставак: Јов опомиње своје пријатеље на праведност Божију и почиње свој говор о Господу.
- 14Крај: Јов се тужи на ништавност човјека и узалуд тражи утјешну наду.
- 15Елифасов други говор: он осуђује Јовове претеране говоре и описује несрећу безбожникову.
- 16Јовов четврти говор: пријатељи га нису разумјели и он се јада Богу.
- 17Наставак: Јов види око себе само биједу и пред собом само гроб.
- 18Вилдадов други говор: описује, после оштрога говора Јову, неизбјежну пропаст безбожникову.
- 19Јовов пети говор: жали се на немилост пријатеља, описује своју велику биједу, али најпослије долази до блажене истине да његов Спаситељ живи.
- 20Софаров други говор: он понавља исказ: радост безбожничка не траје дуго.
- 21Јовов шести говор: ипак је безбожницима често добро до суда.
- 22Елифасов посљедњи говор: осуђује Јова због великих гријеха и опомиње га на покајање.
- 23Јовов седми говор: жели, иако без наде, да га Бог изведе на свој суд.
- 24Наставак: Божја увиђавност према безбожницима је загонетна.
- 25Вилдадов посљедњи говор: шта је човјек пред Богом?
- 26Јовов осми говор: показује како и он признаје необјашњиво величанство Божије.
- 27Јовови завршни говори: тврди да је невин и показује како је пролазна срећа безбожникова.
- 28Пјесма о мудрости Божијој: што природа скрива, може човјек и да објасни, али мудрост Божију не; пут ка њој је страх Божији.
- 29Јов описује своју пређашњу срећу.
- 30Јов описује своју садашњу несрећу.
- 31Крај говора Јовових: тврди да није крив ни пред Богом ни пред људима.
- 32Елијујев први говор: објашњава зашто прекида ћутање и поред своје младости.
- 33Наставак: Елијуј прекорева Јова због правдања себе. Божија карања воде спасењу душе.
- 34Елијујев други говор: осуђује слободне ријечи Јовове. Свемогући не изврће правду.
- 35Елијујев трећи говор: човјек својим јадањем штети само себи. Бог право суди.
- 36Елијујев посљедњи говор: опет говори о правичности и величини Божијој.
- 37Крај Елијујовог говора: величанство Божије у природи. Опомена на понизност пред Богом.
- 38Први Господњи говор из вихора: описује чуда стварања свијета и владања свијетом и осуђује Јовову брзоплетост.
- 39Наставак: чуда у животињском свијету свједоче о мудрости Божијој.
- 40Јовов први одговор Господу. Други говор Господњи из вихора. Описује своју моћ.
- 41Продужетак описивања.
- 42Јовов последњи одговор Господу. Његово покајање. Бог га правда и благосиља више него раније.