Стари завет · Поучне књиге
Јов 27
Јовови завршни говори: тврди да је невин и показује како је пролазна срећа безбожникова.
1
И Јов настави бесједу своју и рече:
2
Тако да је жив Бог који је одбацио парбу моју, и Свемогући који је ојадио душу моју,
3
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати пријеваре.
5
Не дао Бог да пристанем да имате право! Докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорети срце моје докле сам жив.
7
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8
Јер како је надање лицемјеру кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10
Хоће ли се Свемогућему радовати? Хоће ли призивати Бога у свако вријеме?
11
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућега не тајим.
12
Ето, ви сви видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13
То је дио човјеку безбожном од Бога, и нашљедство које примају насилници од Свемогућега.
14
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хљеба.
15
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17
Што набави, обући ће праведник, и сребро ће дијелити безазлени.
18
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19
Богат ће умријети, а неће бити прибран; отвориће очи, а ничега неће бити.
20
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однијети олуја.
21
Узеће га вјетар источни, и отићи ће; вихор ће га однијети с места његова.
22
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бјежати од руке његове.
23
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с мјеста његова.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.