Stari zavet · Poučne knjige
Jov 11
Sofarov prvi govor: Jov ima da se pokori pred sveznajućim Bogom.
1
A Sofar Namaćanin odgovori i reče:
2
Zar na mnoge riječi nema odgovora? Ili će čovjek govorljiv ostati prav?
3
Hoće li tvoje laži umučkati ljude? I kad se ti rugaš, zar te neće niko posramiti?
4
Jer si rekao: Čista je nauka moja, i čist sam pred očima tvojim.
5
Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te,
6
I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom više, poznao bi da te Bog kara manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje.
7
Možeš li ti tajne Božije dokučiti, ili dokučiti savršenstvo Svemogućega?
8
To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? Dublje je od pakla, kako ćeš poznati?
9
Duže od zemlje, šire od mora.
10
Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko će mu braniti?
11
Jer zna ništavilo ljudsko, i videći nevaljalstvo zar neće paziti?
12
Čovjek bezuman postaje razuman, premda se čovjek rađa kao divlje magare.
13
Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k njemu,
14
Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš, i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,
15
Tada ćeš podignuti lice svoje bez mane i stajaćeš tvrdo i nećeš se bojati;
16
Zaboravićeš muku, kao vode koja proteče opominjaćeš je se;
17
Nastaće ti vrijeme vedrije nego podne, sinućeš, bićeš kao jutro;
18
Uzdaćeš se imajući nadanje, zakopaćeš se, i mirno ćeš spavati.
19
Ležaćeš, i niko te neće plašiti, i mnogi će ti se moliti.
20
Ali oči će bezbožnicima iščiljeti, i utočišta im neće biti, nadanje će im biti izdisanje.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.