Стари завет · Законске књиге
Постање 16
Агара рађа Исмаила. Њено бјежање и повратак.
1
Али Сара, жена Аврамова, не рађаше му дјеце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агару.
2
Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила дјеце од ње. И Аврам приста на ријеч Сарину.
3
И Сара, жена Аврамова, узе Агару Мисирку, робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година откако се настани Аврам у земљи Хананској.
4
И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје.
5
А Сара рече Авраму: Увреда моја пада на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна, понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.
6
А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.
7
Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.
8
И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуда идеш, куда ли идеш? А она рече: Бјежим од Саре госпође своје.
9
А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој и покори јој се.
10
Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома сјеме твоје да се неће моћи пребројати од множине.
11
Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју.
12
А биће човјек убојица; рука ће се његова дизати на свакога а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.
13
Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог који види. Јер говораше: Зар још гледам иза онога који ме видје?
14
Тога ради зове се студенац онај Студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.
15
И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему, којега му роди Агара, име Исмаило.
16
А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.
Главе · Постање
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.